ANICA SAVIĆ REBAC - O platonskoj i hrišćanskoj ljubavi

ANICA SAVIĆ REBAC - O platonskoj i hrišćanskoj ljubavi | Audio knjige na srpskom

Рет қаралды 6,131

3 жыл бұрын

Anica Savić Rebac, iz zbirke „Helenski vidici“, Mali Nemo, Pančevo, 2004. Priredio Predrag Vukadinović (1966)
Naracija: Dreamink
Fotografije: pixabay.com
Anica Savić Rebac (1892-1953) se u prvoj polovini dvadesetog veka vrlo studiozno i posvećeno bavila klasičnom filologijom, filozofskim i antropološkim istraživanjima, ali i istorijom religije, mitologijom i prevođenjem. Delo Anice Savić Rebac se disciplinarno možda najbolje uklapa u istoriju ideja, pri čemu je ova autorka svoju celoživotnu pažnju posvetila ideji ljubavi, od ranog antičko-grčkog perioda pa sve do Dantea. Između ostalog, Anici Savić Rebac dugujemo prevode Lukrecijevog dela „O prirodi stvari“, prevode priča Tomasa Mana, kao i Miltonove, Kitsove i Šelijeve poezije na srpskohrvatski jezik, ali i prevode Njegoševe „Luče mikrokozme“ na engleski i nemački.
U eseju „Platonska i hrišćanska ljubav“ saznajemo kako su se antički koncepti ljubavi poput moćnog i pokretačkog erosa, prijateljske ljubavi filije, starozavetne božje ljubavi koja se spušta ka ljudima sustiču sa hrišćanskom verzijom agape kao „toplom i mekom“ osećajnošću, sa praštanjem i milosrđem. Platonski i neo-platonski eros koji jeste žudnja ljudi za saznanjem i uzdizanjem susreće se sa božanskom ljubavlju agape, koja se kao duhovni dar spušta ne ljude i povezuje ih među sobom. Zahvaljujući ovom susretu i međusobnom prožimanju helenske i hrišćanske osećajnosti moguće je - a Dante nam je to pokazao u svom veličanstvenom delu - da u našim ličnim pojedinačnim ljubavima dotaknemo i mističnu ljubav prema božanskom i, kroz nju, prema celom čovečanstvu.
Anica Savić Rebac izvodi vrlo široke intelektualne zahvate i temeljno referiše na stručnu literaturu, te je stoga tekst zahtevan i ne uvek i u potpunosti shvatljiv na prvo slušanje. Ali je vrednost uvida do kojih nas može dovesti neprocenjiva.
*
Kulturna platforma Dreamink neguje jezike, kulturu, pisane i govorne tradicije. Sadržaji su namenjeni odraslima i deci - svima koji, uz svakodnevne aktivnosti, uživaju u slušanju zanimljivih književnih tekstova.

Пікірлер: 14

@Dreamink 3 жыл бұрын

Dragi slušaoci, ako su vam audio knjige koje objavljujemo prijatne i korisne, i ako želite da podržite naš rad i ubuduće, možete nam jednostavno uplatiti donacije putem ovog linka: www.buymeacoffee.com/dreamink Hvala vam na pažnji svakako!

@tanjagavrilovic9765 3 жыл бұрын

Sjajan izbor i odličan prikaz!

@Dreamink 3 жыл бұрын

Hvala vam, draga Tanja!

@emanuelamihic7181 3 жыл бұрын

Prelep glas! Ja sam oduševljenje...Mogu li neki eseji od Isidore Sekulić?

@Dreamink 3 жыл бұрын

Hvala, draga Emanuela! Imaćemo u vidu vaš predlog.

@ddusan94 3 жыл бұрын

Poštovanje! Pre svega, uzivam da slusam Vaš umirujuci glas, samo bih da prokomentarisem ovu studiju o helenizmu. Aničin pokusaj ukalupljivanja hriscanstva u platonizam i bilo koji drugi vid helenske filozofije, i bilo koje druge, je satiricno smesan. Koliko god pokusavala da bude objektivna, od ranog detinjstva je bila i ostala helenista. Iz prilozene studije mogu zakljuciti da je spisateljica vrlo oskudno poznavala hrišćanstvo u svojoj biti, već ga je po povrsini intelektom zagrebala, i bilo koja komparacija izmedju ljubavi Božanske i ljubavi helenske (platonske) u očima hriscanskih svetaca bi bila smesna. Sa aspekta stvorenih psiholoskih čovekovih energija, o erosu bi se moglo govoriti, ali gledano iz ugla samog čoveka i njegovih stremljenja (ka Bogu) takva uporedba bi bila suluda jer isključuje uticaj mističke ljubavi Božije na coveka i svodi se na individualne ljudske patologije svojstvene svakom od nas. Sama činjenica da se Anica ubila sredinom proslog veka, govori puno o problemu zemaljskih filozofija i ideologija. U čoveku zjapi večita praznina koju samo Bog može nadomestiti, ne Platon. Srdačan pozdrav! Svako dobro i velika podrška od mene za dalji rad!

@Dreamink 3 жыл бұрын

Poštovanje Dušane! Drago mi je da ste pokrenuli ovu diskusiju. Probaću da se ne raspisujem previše :). Anica Savić Rebac svakako nastupa iz jedne čisto intelektualne pozicije; tu se potpuno slažem sa Vama. Ne mogu da procenjujem njene pretpostavke zato što nisam stručna u ovim oblastima (filozofija, istorija ideja, istorija religije). Ali, čisto prateći njen postupak u ovom tekstu, jasno je da joj baš intelektualna distanca omogućava da obuhvati raznorodne koncepte/ideje ljubavi i da prati njihove međusobne veze. Međutim, oslanjanje na intelekt kao prevashodni, pa čak i isključivi, metod spoznaje jeste ograničavajuće. Na dva mesta u tekstu, ona duhovno proživljavanje izjednačava sa religijskim i karakteriše ga kao „primitivno“, a ljude koji mu se neposredno i nefilozofski prepuštaju kao „naivne“, „polusvesne i intuitivne“. Time implicitno svodi svest na intelektualnu spoznaju. To je po mom mišljenju uobičajena slepa mrlja isključivog zapadnjačkog intelektualizma. Slažem se sa vama i u pogledu autorkine pristrasnosti prema antičkom grčkom nasleđu. Neevropski uticaji su svedeni na starozavetni pravni odnos sa Bogom, „rasplakanost“ i „pojačanu subjektivnost“, čije dublje poreklo i uzroke, premda je smatra ključnom, ipak ne istražuje. Samim tim ne ostavlja prostora za neke druge, možda u tom trenutku, i u literaturi na koju se oslanja, još uvek nedetektovane istočnjačke uticaje. Ipak, i pored mojih neslaganja sa pristupom Anice Savić Rebac, smatram ovaj tekst, pa i čitavo njeno delo, bogatom riznicom tema značajnih za promišljanje naše kulture. Ima mnogo lepote u njenom dugogodišnjem fokusu na ideji ljubavi, i vrlo je inspirativno za dalja istraživanja. Hvala vam na tako posvećenoj pažnji i podršci, zaista nam mnogo znači! Srdačan pozdrav i sve najbolje vam želimo!

@ddusan94 3 жыл бұрын

@nnkkla90 Unapred oprostite sto moja apologetika nije na nivou teologa ali pokusacu da razjasnim. Postavljam Vama pitanje: da li covek uopste moze biti objektivan i spoznati objektivnu stvarnost? Moj odgovor na ovo pitanje verujem da znate. Naravno da ne, jer covek, izmedju ostalog, nema aparaturu ni kritički aparat te širine da percipira svet "realno" kakav jeste. Ko kaze da je stvarnost samo ono sto opazamo sa nasih limitiranih 5 čula!? Sada kada je reč o objektivnoj stvarnosti, postojanje Boga ili, ne postojanje Boga je večita intelektualna klackalica čak i vernika, iako ja imam ubedjenje da ateisti ne postoje, bar ne u obliku kakvim se predstavljaju, antiteisti da, ali ateisti... s toga vera ne mora biti samo naivno prepustanje nekoj imaginarnoj "Višoj sili", već duboka kontemplacija, introspekcija mučenje problemom čovečije ličnosti, koji je bilo centralni problem Dostojevskog. Zaključak je da, čak i kod vernika, ta vera mora da prodje velika iskušenja da bi sazrela i bila jaka, posebno kod ljudi kao sto smo Vi i ja, koji posmatraju stvarnost iz puno uglova i koji se ne mire sa nekim ustaljenim aksiomima ovog sveta.

@marijamaric1741 Жыл бұрын

Postovani Dusane, mislim da ste vi imali druga ocekivanja zbog vlastite religioznosti,te niste trazili da cujete nesto novo nego samo potvrdu vlastite ideje koju ste imali na pocetku slusanja.

@mattkiraly9869 2 жыл бұрын

I posle toliko godina, kao što komentari pokazuju, ne mogu da podnesu ni njenu pamet, a ni to što je žena.

@Dreamink 2 жыл бұрын

Ponekom teško padne to što postoje i spisateljice :) Ali očigledno postoji i drugačija publika. Zapravo smo pozitivno iznenađeni da svakoga dana bar nekoliko ljudi posluša ovaj esej uprkos tome što ga nije baš jednostavno pratiti i razumeti iz prvog slušanja, i što su eseji generalno manje popularni među audio-knjigama.