Prošlo je 120 godina od rođenja pisca Erika Artura Blera ili, poznatije, Džordža Orvela.
Svetsku slavu ovog pisca ne treba dokazivati, iz prostog razloga što će i ljudi koji, moguće, nisu pročitali nijedno njegovo delo, često reći da živimo u "orvelovskom svetu“. Pisac iz čijeg imena se izvodi pridev kojim se opisuje jedno vreme ili jedna epoha,dobija tako, sasvim sigurno, univerzalni značaj i prolaz kroz vreme, daleko u budućnost.
Novo izdanje Časa anatomija analizira poetiku i život Džordža Orvela, romanopisca, esejiste, novinara. Mnogi bi rekli suprotno, najpre novinara, onda esejiste pa konačno romanopisca. U eseju iz 1946. godine Zašto pišem Orvel navodi četiri ključna razloga: "puki egoizam“, "estetski entuzijazam“, "istorijski poriv“ i "političku svrhu“. Učešće u Španskom građanskom ratu značilo je veliki rez u njegovom životu i prema vlastitom priznanju učinilo da poslednji navedeni motiv za pisanjem postane i prvi. Ali nesumnjivo da su u Orvelovom delu i ozbiljni tragovi estetskog entuzijazma. Ako su njegovi najpoznatiji romani Životinjska farma i 1984. bili, u vremenu u kojem su nastali, distopijska projekcija budućeg, čini se da u našem aktuelnom vremenu postaju zapis sadašnjeg.
O Orvelu, utopijama i distopijama, značaju književnosti i mišljenja u Času anatomije razgovaraju profesor dr Milan Živković i filmski kritičar Ivan Velisavljević.
Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić
Režija: Maja Mandić
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!