Davno je Platon pokušao da pomiri filozofa i polis, filozofsko mišljenje i "mišljenje svakodnevice". Sokratova sudbina pokazala je da u tome nije uspeo.
Doba prosvetiteljstva a onda 19. vek i industrijska revolucija, čini se da su takođe doprineli insistiranju na razlici između naučnog, pozitivističkog i umetničkog i humanističkog mišljenja. Aktuelno doba i skoro globalni sistem liberalnog kapitalizma akcenat stavljaju na princip korisnog, praktičnog i primenjivog. Sa druge strane, neke već dokazane naučne teorije ponovo se dovode u pitanje, a humanistika i umetnost u domen ideja "bez pokrića" i kao takve bivaju balast za budžete mnogih zemalja.
Čas anatomije analizira poziciju humanističkih disciplina sa jedne i pozitivističkih nauka sa druge strane. Da li vraćanje na neke retrogradne teorije znači da i naučno mišljenje gubi bitku pred kvazinaučnim, a humanistika i umetnost pred kičem? Da li su u pravu oni koji tvrde da je humanistika izgubila svako uporište i značaj? Da li humanisti postaju humanoidi verni samo jednom, automatskom mišljenju, dolazi li doba kataklizmi ili je moguće, ipak, ostvariti novi humanizam i renesansu?
O tome u studiju razgovaraju teoretičarka književnosti Vladislava Gordić Petković, doktor astrofizike Milan M. Ćirković i filozof Ivan Radenković. Doprinos temi van studija daju psihoanalitičar Petar Jevremović, doktorka hemije, naučna savetnica i direktorka Laboratorije za radioizotope Instituta Vinča Sanja Vranješ Đurić i umetnica i profesorka Instituta za umetničku igru Snežana Arnautović koja je na ovogodišnjem Belefu imala performans Snežana i sedam smrtnih grehova.
Urednice emisje, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
Reditelj, Milan Jovanović
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!