"Video sam otkopane grobove iz petog veka pre Hrista. U njima su bili još uvek vidljivi tragovi glavnih kostiju i naslućivale se osnovne linije ljudskog lika. U meni se javilo nezadovoljstvo kao nad neuspelim delom ili nedovršenim poslom. Čovek treba da nestane bez traga."
Ova rečenica nobelovca Ive Andrića iz zbirke Znakovi pored puta, svakako je znakovita predstave figure Pisca, ne samo Andrića, ne samo nobelovca, već Pisca i Umetnika, koji u svom iskustvu sabira iskustvo celine. Ono je, dakako, uslovljeno vremenom i događajima u vremenu i ima stvaralački ili njemu suprotan potencijal. Dovoljna je samo jedna ovakva rečenica da pokrene pitanje kreativnog i destruktivnog nagona u čoveku ali pre svega, kako ta dvostrukost opstaje kroz vreme i nije li ono najpre istorija nihilizma ili istorija krecije.
Savremena New age filozofija tvrdi da voli život, voli kreaciju ali nadasve, progres, zdravlje, mladost i lepotu. Da li je zaista tako i nije li ta moderna "volja za životom" samo drugo lice paničnog straha od smrti na uzburkanoj Planeti. Da li je savremeni čovek bliži egzistencijalizmu ili nihilizmu i da li nihilizam koji se u jednoj svojoj formi ispoljavanja javlja kao negacija postojećeg, nužno znači i negaciju života samog? Kakvi su moderni nihilisti?
Gosti Časa anatomije na temu modernih nihilista su filozof Damir Smiljanić, teolog Blagoje Pantelić, pisac Enes Halilović i umetnik Božidar Mandić
Urednica: Marija Nenezić
Režija: Maja Mandić
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!