Svi znamo ko najviše balavi na ovakve table .

Odlično sredstvo za edukaciju, olakšava posao, a i obrazovanje.

Odlična, korisna stvar

Interesantno, nisam o ovome odavno razmišljao ali znam da nikad nisam volio da izađem pred tablu da nešto odgovaram i moram nešto da pišem na njoj. Možda sam briljirao samo kad traba da je obrišem kao dežurni na času i to je to.

Prelepa kineska tabla! Rade i tifo irl transfere na njoj. Top stvar nije blesav Vučko.

Da. Slažem se sa tobom. Bilo bi ekološki bolje, a djeca bi bolje pratila nastavu. Odličan video kao i uvijek 👍 😎👌 🇭🇷👋

Manča, Sve pohvale za prethodna dva videa. Ljudi koji su u oblasti IT verovatno znaju za to, ali nije na odmet pokazati i neke nove uređaje poput table i onog reklamnog ekrana i širem krugu ljudi. Ako pričamo o pojmu "digitalna interaktivna tabla" mislim da sam imao prilike da koristim tako nešto. Voleo bih da mi potvrdiš ili da kažeš ako je u pitanju druga vrsta uređaja. Naime, prilikom uključivanja table, pojavljivao se Android logo ali je nakon podizanja sistem bio Windows, gde se dobijao klasičan računar sa Windows okruženjem a bila je izvučena prečica na desktopu za korišćenje programa "školske table". Ako je to taj uređaj, neverovatno je kako se ljudi brzo naviknu. :) Izvinjavam se ako ovaj moj komentar neće biti zanimljivim ljudima koji su u IT oblasti ali ovo je moje iskustvo o korišćenju takvog uređaja. Poznato Win okruženje, ubaciš svoj usb i koristiš pripremljen materijal uz mogućnost ekrana na dodir. A ako ti nešto treba van pripremljenog, pretraživač i digitalna tastatura kao što je bilo prikazano u videu (6:51). Na tom uređaju nisam koristio program za pisanje kao na školskoj jer sam koristio program za prezentacije ActiveInspire. Sličan je PowerPoint-u, ali je lakši za upotrebu u školama jer nudi opciju pisanja olovkom (prstom) po samom slajdu. Plus nudi opciju pravljenja nekoliko "zabavnih" sadržaja pogodnih za upotrebu na kraju časa. Besplatna verzija programa ne nudi brzu opciju crtanja (klik i unos pomoću dva prsta) geometrijskih tela i to jedini nedostatak koji sam uočio u odnosu na plaćenu verziju. Naravno, može se ubaciti npr kvadrat kao slika što traje koju sekundu duže ako ti treba baš tog trenutka. Ko jednom proba, lako se navikne. Naravno da je uređaj ovakvog tipa odlično rešenje u školama, ali trenutno su takvi uređaji naučna fantastika, naročio zbog same cene koja je trenutno prevelika.

10+

Obavezna stvar svake kancelarije, učionice ...

Zavisi koliko ce da kostaju

Koliko je dobro i prednosti ima, toliko i nije. Nikako mi se ta budućnost ne sviđa i ne želim biti deo nje, a nadam se i da neću. Kakvo detinjstvo zamišljate, za buduće naraštaje? Kakvo odrastanje, sazrevanje i sam život? Nepostojanje ničega fizičkog, sem elektronskih, smart uređaja i displeja? Od školskih tabli, preko e-knjiga, verovatno tabli za učenje, pisanje i crtanje, e-olovaka, pa do tableta, kuči laptopova, pc-a i telefona? Kasnije, i posao, ništa bolje od toga. Naravno, kroz kuću sve smart, robotizovano, sediš i radiš, usisavaš, kosiš dvorište, itd, dok laganica piješ kaficu, sokić, uz neku neizbežnu društvenu mrežu. Pa, da li ste bre vi normalni? Gde su nam i sada deca? Koliko su nam igrališta puna, a tek u poređenju sa kućama? Koliko decu zanima igra i druženje? Koliko odrasle zanima dom, porodica i brak? Da li ste uopšte svesni, koliko zapravo nemate svesti, o realnosti? Govorite o prednostima, pa imajte smelosti, i govorite o manama i posledicama. Naravno da nećete, jer na sve gledate površno. A kada biste i vi osetili, neke od tih posledica, pogazili bi sve, do tada izrečeno. I koliko god mi smatrali, da pomažemo čovečanstvu, barem duplo više od toga, mi time odmažemo sebi. Doćiće dan, nebitno kad, kada će zavladati takva ljudska nemoć, neznanje, emotivna praznina, nezainteresovanost za sve, društvena distanca i takav globalni haos, da toga ne možemo ni biti svesni, ni sada, a teško i tada. Jer sve vrtoglavom brzinom evoluira, da time uzima sve veći danak. Što se i krajnje ogleda, u svim sverama društva, kroz par decenija unazad. To, samo potpuno umno zaslepljena osoba, nije u stjnju da primeti. Tu drastičnu razliku, u društvu, međuljudskim odnosima, porodici, deci, omladini i u svim drugim starosnim i socijalnim grupama. Gde nas je to sve dovelo i dokle? Da ne poštujemo i ne cenimo ništa, i nikog? Da smo distancirani od društva i ne umemo da ophodimo u njemu? Ne znamo koje su iskonske vrednosti, čoveka-pojedinca i društva? Nemamo odgovornost, niti granicu. Sve pruženo rado zloupotrebimo. Svega nam je malo i ničeg dosta. Ne želimo obaveze, jer nas one guše. Želimo mnogo, a ne dajemo sebe za to, ni svoj znoj, trud, ništa. Brakovi, porodice, pa toga sve manje ima i kraće opstaje. Zapita li se iko, zbog čega? Tempo života i njegovi pravci, i najlakše je prihvatiti ono najednostavnije što je. I sve više smo, manji ljudi, dok i to malo ne postane ništa. A na to se, izgleda, neće čekati dugo.

Table postale pametne, ljudi postali glupavi.