Chant d'amour VI - Alphonse de LAMARTINE
♡♡♡ Глас/Voix: Маја Д. Малиновска/Maja D. Malinovska
Видео подготовка/Préparation vidéo: Наталија Наумовска/Natalija Naumovska
KZfaq каналот од Маја:
/ @majadojc17
[Забрането е секакво преземање на видеото и употреба за/во други проекти без согласност од креаторот]
⟡ Email за контакт: slusajpoezija@gmail.com
♡ Текст:
Un jour, le temps jaloux, d'une haleine glacée,
Fanera tes couleurs comme une fleur passée
Sur ces lits de gazon ;
Et sa main flétrira sur tes charmantes lèvres
Ces rapides baisers, hélas ! dont tu me sèvres
Dans leur fraîche saison.
Mais quand tes yeux, voilés d'un nuage de larmes,
De ces jours écoulés qui t'ont ravi tes charmes
Pleureront la rigueur ;
Quand dans ton souvenir, dans l'onde du rivage
Tu chercheras en vain ta ravissante image,
Regarde dans mon coeur !
Là ta beauté fleurit pour des siècles sans nombre ;
Là ton doux souvenir veille à jamais à l'ombre
De ma fidélité,
Comme une lampe d'or dont une vierge sainte
Protège avec la main, en traversant l'enceinte,
La tremblante clarté.
Et quand la mort viendra, d'un autre amour suivie,
Éteindre en souriant de notre double vie
L'un et l'autre flambeau,
Qu'elle étende ma couche à côté de la tienne,
Et que ta main fidèle embrasse encor la mienne
Dans le lit du tombeau.
Ou plutôt puissions-nous passer sur cette terre,
Comme on voit en automne un couple solitaire
De cygnes amoureux
Partir, en s'embrassant, du nid qui les rassemble,
Et vers les doux climats qu'ils vont chercher ensemble
S'envoler deux à deux.
ПРЕВОД
Алфонс де Ламартин - Љубовна песна VI
Љубоморното време, твојата убост, еден ден
ко овенат цвет ќе ја избледи со шепот леден
На овие тревни леи;
Бакнежот мал од неговата рака ќе биде збришен
Од сочните усни твои, ох, од кои сум лишен
Под зимскиве стреи.
Но, кога твоите очи, со превез солзен облеани
Зошто ја украдоа твојата лична става деновите одлеани
Заради нивното немилосрдие ќе солзат;
Кога во брановите покрај брегот, во спомените твои
Залудно ќе го бараш ликот со убавините свои
Погледни во срцево мое!
Таму твојата убавина постојано цвета;
Таму твоите спомени драги ќе станат вечни лета
Ќе ги чувам верно,
Како златна светилка која света девица ја носи
И чијашто рака, преминувајќи низ сводовите коси,
Го штити нејзиното светло трепетно.
И кога ќе пристигне смртта, друга љубов ќе дојди,
Ќе ги изгасне таа смеејќи се нашите животи двојни
Како фаќели два што изгаснати горат,
Ќе постели таа две легла сплотени во едно,
Каде нашите дланки допрени заедно
Ќе бдеат во гробовниот кревет.
Или подобро на оваа земја да живееме,
заљубени да венееме
Како два пара лебеди во есено доба
Кои во преграб одат кон краишта топли
Напуштајќи го гнездото свое
Барајќи го новиот дом.
Преведно од: Маја Д. Малиновска
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
⟡ Фејсбук страна/Facebook page:
/ slusajpoezija
⟡ Блог/Blog:
krajbrezje.mk/
⟡ Фејсбук страна/Facebook page 2:
/ krajbrezje
⟡ Инстаграм/Instagram:
/ krajbrezje
⟡ Твитер/Twitter:
/ krajbrezje
♡♡♡ Следете нè, тука сме благодарение на вас! ♡