16. juna 2005. godine u Moskvi, 13-godišnji Sergej Moskaljov došao je kući i zatekao svoj dom prazan. Pozvao je mamu, ali nije bilo odgovora. Njihov mali stan u sovjetskom stilu bio je ispunjen tišinom. Bilo je neobično da njegova majka nije kod kuće u to vreme, pošto je njena smena u supermarketu bila završena za taj dan.
Tada je na kuhinjskom stolu primetio poruku od majke Marine u kojoj je pisalo da je otišla u Bitsevski park na piknik sa prijateljem sa posla po imenu Aleksandar. Na poruci je napisala Aleksandrov broj telefona, u slučaju da Sergej treba da je dobije.
Sergej je izuo cipele i napravio sebi užinu. Bio je uzbuđen što je imao vreme za sebe, mogao je celo popodne da gleda TV.
Kako se popodne pretvorilo u noć, Sergej se pitao zašto se njegova majka nije vratila. Pokušao je da odagna nelagodu i prebaci kanal. Preleteo je kanal vesti i brzo se vratio kada je čuo izveštaj o telu ubijene žene koje je pronađeno u parku Bitsevski.
Jeza je prošla kroz njegovo telo dok je bacao pogled na poruku koju mu je majka ostavila. Ne, sigurno mrtva žena nije bila njegova majka. Promenio je kanal i pokušao da zaboravi na ono što je upravo video. Dao je sve od sebe da otera crne misli iz glave, ali nije uspevao. Zatim je ponovo pogledao poruku I zapitao se- da li da pozove ovog tipa po imenu Aleksandar?
Telefon je zazvonio I na njegovo iznenađenje, čovek se javio. Kada ga je pitao za majku, čovek je rekao da Marinu nije video dosta dugo, oko dva meseca. Sergej je znao da čovek laže. Ali pre nego što je uspeo da pita bilo šta drugo, čovek je prekinuo poziv. A od njegove majke, 36-godišnje Marine Moskaljove, još nije bilo ni traga ni glasa. Umesto da ga umiri, ova poziv ga je još više zabrinuo. Sergeju je bila potrebna pomoć, pa je pozvao oca koji je rekao da će doći po njega, kako bi zajedno otišli u policiju.
Ono što Sergej nije znao je da je upravo razgovarao sa jednim od najgorih serijskih ubica iz postsovjetskog perioda, Aleksandrom Pičuškinom- ubicom šahovske table.
kontakt: dosije.babajaga@gmail.com