Od sporednog lika u seriji "Srećni ljudi", gospodin Popara je postao jedan od najomiljenijih, sve zahvaljujući glumcu Zoranu Rankiću koji ga je tumačio. Bard glumišta otkrio nam je brojne zanimljivosti o seriji i ovom liku.
Svi znaju za Poparu iz "Srećnih ljudi", iako većina ne zna ime glumca koji ga je tako maestralno odigrao. Zoran Rankić se nije mnogo promenio od uloge koja je obeležila njegovu karijeru, barem među mladjom publikom - i dalje je markantna pojava prodornog glasa i namrgođenog izraza lica, ali samo dok ne zapodenete razgovor sa njim. Onda u prvi plan izbija njegova duhovitost, koja je i iznedrila neke od legendarnih replika iz serije, poput one "Gospodjice, gospodjo".
"Ne daju to živi pisci ni za majku Božju, a znate šta najviše zamere, kada je ta replika bolja i od onoga što su oni napisali"
Iako je Popara prvobitno zamišljen kao negativac, Rankić mu je dao na šarmu zbog čega je od sporednog lika postao omiljen kod publike.
"Poparu su volela deca najviše, to je najčudnije deca, deca su me obožavala kao da sam dečiji glumac, nisam ja Branko Kockica, jao što je on sladak, a nije trebalo da bude sladak, trebalo je da bude odvratan, medjutim ja sam mu dao nešto što ne treba ili treba, kao i Kalabiću, Kalabić je trebalo da bude jedan zločinac, jedna bitanga jedan izdajnik, a eto desilo se, zbog ovog glumca ovde s kojim danas nas dvoje pričamo, da je i on bio voljen i zavoljen."
Dok mu je uloga četničkog komandanta Kalabića napravila probleme u komunizmu, Popara mu je doneo ogromnu popularnost. Koliko je obožavan, najbolje govori jedna situacija iz devedesetih iz Herceg Novog. Zoran je prolazio ovim mestom u trenutku dok su svi bili na ulicama jer se igrala važna vaterpolo utakmica.
"Celo to gledalište puno ovako prolazim na metar od tih tribina i taman da im iz videokruga izadjem čujem jedno 50 ljudi viče mmm, pa onda 100 ljudi drugi put, pa onda 200 to se trese konstrukcija od tog muu i shvatim da oni imitiraju Poparu ja sam oborio glavu rekoh jaooo"
Serija je snimana u teškim uslovima hiperinflacije devedesetih, a posebno težak udarac bio je odlazak troje glumaca u sred snimanja zbog malih honorara - Dubravke Mijatović, Tanje Bošković i Dragana Jovanovića. Uprkos tome, serija je postigla veliki uspeh.
"Ja na pare nikad nisam obraćao pažnju zato što ih nisam imao,
uvek me je bilo sramota da primim pare, ne honorar nego pare za nešto što činim, a volim, to mi je ličilo da ne kažem na šta kad bih taj odnos ja imao, ja sam to voleo"
Samo se nameće pitanje zašto Zorana više ne možemo da vidimo u nekim novim ulogama?
"E to je pitanje koje jedva čekam da mi neko postavi, a da mu ja naravno ne odgovorim na to pitanje. Ovi moji glumci naročito stariji "kako ja bez pozorišta, mene publika voli, mene publika zaustavlja po ulici pa vi ste divni" znate li vi koliko je ljudi umrlo i otišlo sa ove planEte bolji od te glumice bolji od mene naravno pa ih nema, ovo je samo jedna fina prirodna priprema da te jednog dana zaista nema, pa prvo neka te nema tamo gde te je bilo."
Interesantno je da Zoran ne voli da gleda sebe na ekranu, pa je uprkos brojnim reprizama, svog Poparu prvi put odgledao tek pre neku godinu. Više voli pozorište, a malo ljudi zna da je u Beogradskom dramskom proveo 40 godina, kao i da je autor 11 knjiga poezije za koje je sam uradio i ilustracije. Zbog raskošnog baritona u mladosti je želeo da bude operski pevač, ali na našu sreću, ostao je u glumi.
Music: www.bensound.com/royalty-free-...
Sve Mondo TV klipove pogledajte ovde mondo.rs/Video/Mondo-TV
OVAJ KLIP NIJE DOZVOLJENO KOPIRATI I POSTAVLJATI NA DRUGE KANALE. Hvala unapred, mondo.rs
Pratite MONDO društvenim mrežama:
- Facebook / mondo.rs
- Twitter / mondoportal
- Instagram / mondoportal