Razum Raz je stara reč za jedan, prvi. U sebi ona sadrži Jedno od Božijih imena koje znači svetlost. Ra znači videlo i po njemu mi imamo Vidovdan koji je posvećen bogu videla, Vidu, Tako da bismo Razum mogli opisati kao prvi Um, Um od kojeg dolazi svetlost, Božanski um. Taj um je deo nas, a na koji smo mi prestali da obraćamo pažnju jer živimo u svetu gde vlada jedan drugi um, svetu gde vlada prirodni um: um oslonjen na Intelekt. Intelekt se zasniva na logici našeg znanja, Logos znači Um pa je logično ono što je po umu, što se uklapa u naša znanja. Naš intelekt gradi svoj i naš identitet na osnovu tog našeg znanja i posle ga ljubomorno brani na osnovu znanja koje mu je na raspolaganju. Tako da mi kad se rodimo budući da nemamo znanja praktično i ne koristimo intelekt već se oslanjamo na razum, taj svoj prvi um koji je deo Boga u nama. To je razlog i zašto je Hristos rekao da ne sprečavaju decu da mu prilaze rečima: Ne dirajte ih jer njihovo je carstvo Božije. Kasnije mi stičući znanja i imajući iskustva vidimo da se taj prvi um i ne ceni baš mnogo u svetu, počinjemo sve više da koristimo intelekt koji se u međuvremenu razvio kroz vaspitanje obrazovanje i iskustva. I kada već odrastemo mi sasvim prestanemo da obraćamo pažnju na misli koje dolaze od razuma, jer naš um ima sposobnost da odbacuje nepotrebne informacije kako bi bolje funkcionisao u svetu. Tako da Intelekt koji se oslanja na stečena znanja kroz logiku postaje granica da mi više nismo sposobni da prihvatimo nova znanja koja se razlikuju od već stečenih. Ta nova znanja su Paradoks, neprihvatljivo mišljenje. Ljudi mešaju glupost i tupost: tup je onaj koji je sporog intelekta pa je sav usporen u razmišljanju, dok je glup onaj čiji je intelekt prebrz , kao britka sablja, koji odmah ima odgovore na sva pitanja. Njegov intelekt brzo nalazi odgovore oslanjajući se na logiku i na znanje tako da guši glas razuma i dolazak nove svetlosti u naš um. Praktično naš intelekt postaje granica preko koje mi ne možemo da pređemo u potrazi za novim znanjima. Živeti i svetlosti svog intelekta znači živeti u tami svoga znanja. Za razliku od tuposti glupost je ta koja plaća danak britkoći intelekta. Zato je Hristos rekao da on nije došao da pozove na spasenje Farizeje i Sadukeje, koji su bili obrazuvani ljudi toga vremena, intelektualci, već je došao da pozove proste ljude. One koji nisu britkog uma i koje intelekt ne sprečava da čuju glas razuma, glas Boga koji živi u njima. Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um Hvala