🙂🙋‍♂️

Pozz Virovitici od Lenarta

Volks=narodno / wagen=vozilo i sve je rečeno. 🙂🙋‍♂️

😁🙋‍♂️

Nije da ono šta svi imamo, šta god to bilo, nije dobro za put, ali sa ovime bi bilo jako ljepo ići na dalek put. 🙂🙋‍♂️

Pa to je odlično. 😀👍🏻🙋‍♂️

@@obitelj.lenart gle ja sam bio protiv toga ja sam tip auta na gorivo ali kad probas vuce te nesto

2.2 dizel

Mislim da tu nema problema.

57.000 eura

Kad mu istekne lizing onda mu ponude otkup auta :)

@@haris712 valjda kad istekne lizing onda on treba da odluči da li daje, lupam još 10.000e i da otkupi auto, ili ako ne, onda ga vraća. Znači pošto je bio na lizingu onda nije njegov, pa zbog toga ne može da bude da prodaje auto.

Kesirace lovu pre isteka lizinga.

Eto snimit ću svima vama još jedan video na ovu temu. Lizing ili kredit, na koji je kupljeno 90% automobila, u Njemačkoj, banka čuva vlasnički list do krajnje isplate auta. Netko uzima kredit na 7 ili 8 godina, do potpune otplate auta, a netko uzima na maje godina, recimo na tri godine, ali sa schluss ratom. To je 37 rata. 36 rata po recimo 350 eura i 37. rata 15.000 eura. Moja je 37. rata 16.000 i na to danas dodam još par rata koje imam do 4 mj. što u mom slučaju iznosi 19.000 eura, i kraj priče. To je preostali iznos auta i to je zapravo zadnja rata koja je u visini preostalog duga. Ako je za tri godine otplačeno 15.000 eura od 30.000 koliko je auto koštao, ostaje još ta zadnja rata od 15.000 eura. To se uzima na taj način jer onda ne moraš auto cijeli otplatiti kao kod kredita. Nakon tri godine imaš ga mogućnost vratiti nazad, i uzeti novi auto. Kod kredita, možeš ranije otplatiti auto i moraš ga isplatiti u banci jer ga drugačije ne možeš prodati, ali ne možeš ga vratiti nakon tri godine da bi prestao plačati preostali iznos. Ja mogu ali ne moram. To je jedina razlika. Imam dvije opcije. Dakle, uplatim sada preostali iznos, ili ustupim nekom drugom pravo otkupa i on vozi auto, s time da ga mogu prodati za veću cijenu od onoga koliko je taj preostali dug, kao što je to sada slučaj kod mog Audia koji vrijedi oko 29.000 eura, a banka potražuje samo još 19.000 eura od 34.000 eura koliko je auto koštao. Razlika je plačena, tj. već kupljena. Dakle, ja i neki Pero se dogovorimo da mu auto prodam za 25.000 eura, od čega 19.000 eur ide banci, a ostatak je moj, i Pero vozi auto doma. Mene se prvoga pita. Ja sam se zadužio i imam pravo taj dug otplatiti i prvenstvo tog otkupa koji mogu nekome ustupiti. Druga stvar. Gdje sam u prednosti. Kada bi cijena pala ispod iznosa schluss rate, Audi je dužan preuzeti vozilo za taj iznos ako ja ne želim auto, jer sam plačao osiguranje za procijenjenu vrijednos nakon te tri godine ugovora. Dakle, da mu se cijena toliko srozala i pala na 10.000 eura, a ja imam schluss ratu/zadnju ratu/otkupnu ratu, 15.000 eura, odvezem ga u Audi, predam ključeve i kažem, evo vam auto, ja ga ne želim, i nisam im ništa dužan. Bez obzira na moguća oštećenja jer njih pokriva kasko osiguranje. Osiguran sam na taj iznos, i nije me briga što auto više toliko ne vrijedi. Nadam se da je sada jasnije. To cijelo vrijeme govorim ali đabe. Mnogi ne kuže i dalje.

@@obitelj.lenart Hvala na iscrpnom odgovoru. Pa da, još ti ide na ruku ova situacija oko cena, gde nisu pale, već su značajno povećane. Hyundai je top inace, ja imam Tucsona prethodne generacije i prezadovoljan sam. Ovaj ako nekada uzimaš nećeš pogrešiti.

Je, ali Koreanci i Japanci sve bolji više daju za manje para, a i servisi im jeftiniji.

🤣🤣😪🤣👍🏻👍🏻👍🏻👍🏻

🤣🤣🤣👍🏻🙋‍♂️

🙂🙋‍♂️

Po mome ukusu a i mišlješu, Mercedes previše košta i onda još kad se ode na redovan servis puno košta. A ovaj auto daje puno više za manje para. Recimo samo nebo u autu. Komplet u Alkantari. Da ne govorimo dalje.