Sećanje na kafansku legendu: Boru Spužića Kvaku. (inserti iz dokumentarnih emisija)
“Pevač sa dušom”, “doktor za kafanski štimung”. Tako su ga zvali.. Govorio je: “Ja moram da budem nesrećan. Moje pesme su tužne, jer ih pevam iz srca. ”
Velibor - Bora Spužić je rodjen 1934.godine u Orahovcu, na Kosovu, kao peto od šestoro dece. Početkom Drugog svetskog rata, porodica se seli u Ćićevac. Tu je mali Bora pao sa drveta, iščašio kuk i nakon toga ostao invalid, jedna noga mu je bila kraća 25 cm. Kasnije se porodica seli u Požarevac, gde je Bora počeo da svira na harmonici i peva tada moderne meksikanske pesme. Bio je član KUD “Abrašević”, gde je i dobio nadimak “Kvaka”, jer je bio mangup. Napustio je školu i posvetio se nastupima u kafani. Sam Bora je znao da kaže da je završio dva fakulteta (u kafani): psihologiju i muziku, i da jednu čuva u srcu i očima, a drugu u glasu…
1968.godine snimio je svoju prvu singl ploču “Na rastanku” (“Podjimo u krčmu staru”). Pesma je odmah postala hit, prodata je u 400 000 primeraka i proslavila pevača koji je već imao 34 godine. Potpisao je ugovor sa Beogradskom estradom i konačno izašao iz kafanske anonimnosti. Odmah je nastupio u beogradskom Domu Sindikata; zatim na festivalu “Soko Banja 68” pobedjuje pesmama “Ako draga sretneš majku moju” i “Neverna ljubav”. Sledeće godine pobedjuje na “Ilidži 69” sa pesmom “Stara pjesma”. Toliko je bio popularan da je proglašen za muškarca godine u časopisu “Čik”!
Tih sedamdesetih godina Kvaka je objavljivao ploče, nastupao na koncertima, festivalima, ali i kafanama, novac je pristizao i nestajao… Usledili su brakovi, razvodi, ženio se četiri puta i imao dvoje dece. Pomagao je mnogim pevačima, Zorica Brunclik voli da spomene koliko joj je Kvaka pomagao na početku karijere… 1982.godine održao je tri rasprodata uzastopna koncerta u beogradskom Domu Sindikata. Iste godine snimio je novi LP sa naslovnom pesmom “Za sina da nadjem majku, ne mogu nikada”, ali je izlazak ploče kasnio. U medjuvremenu, Kvaka je dozvolio mladom pevaču Marinku Rokviću da snimi tu pesmu. To je bio veliki Rokvićev hit, po nazivom “Da volim drugu ne mogu.
Nastavio je da snima i tokom osamdesetih, ali njegovo vreme je prolazilo. Na “Šumadijskom saboru 94” osvaja prvo mesto sa pesmom “Suza siromaha”. Tokom karijere snimio je 23 singl ploče, 16 LP i tri CD-a. 1997.godine doživeo je moždani udar sa teškim posledicama. Dugo je bolovao, oporavljao se, zahvaljujući nesebičnoj pomoći svojih kolega sa estrade koji ga nisu zaboravili i koji su mu na razne načine pomagali. Umro je 2002.godine u svom skromnom domu u Požarevcu, i sahranjen uz zvuke pesme “Na put se spremam”, koju je na violini odsvirao stari ciganin Mita…Svojevremeno je Tereza Kesovija izjavila: “Svi mi, pevači zabavnih i narodnih pesama, pevamo sa manje ili više uspeha, ali Kvaka peva sa toliko duše da posle njegovog nastupa mi ostali nemamo šta da tražimo.”