Liturgija u manastiru Svetog Nektarija Eginskog Čudotvorca
Bezbrojna su čuda koja je sveti Nektarije satvorio tokom svog ovozemaljskog života, ali je još više onih koja su učinjena nakon vremena njegovog prestavljenja. Neka od njih su:
1) U januaru 1925.g. jedna pobožna devojka je, sasvim neočekivano, bila obuzeta nečistim duhom. Pri samom spominjanju svetiteljevog imena demon je besneo, žalostio i napadao ovo siroto Božije stvorenje. Ne mogavši da podnesu stradanje svoje kćeri, roditelji su odlučili da je na dan Pedesetnice odvedu na grob svetog Nektarija, nadajući se da će tamo biti isceljena.
Kako su se približavali manastiru, demonska jarost je sve više i više rasla. Monahinje u manastiru bile su primorane da devojku privežu za stablo bora koji je rastao pored groba. Zahvaljujući svetiteljevom zastupništvu i posredovanju kod Gospoda, demon je napustio ovu stradalnicu. Ona se zatim zamonašila i dobila ime Mitrodora.
2) U manastir je 1931.g. pristigao mladi bračni par želeći da krsti dete koje su posvetili svetom Nektariju. Roditelji su već imali dvoje dece koja su rođena paralizovana. Prvo dete je još uvek bilo živo, dok je drugo umrlo. Treće dete, koje su doveli u manastir da bi ga krstili, takođe je rođeno paralizovano. Obešrabreni i gotovo očajni, roditelji su došli po jelej iz kandila na svetiteljevom grobu. Ovim jelejem pomazali su mlađe dete, obećavši pri tom svetom Nektariju da će ga krstiti u eginskom manastiru i da će mu dati svetiteljevo ime. Kakvim se rečima može iskazati čudotvorna sila Božija? Neposredno nakon trećeg pogružavanja, dete je bilo sasvim zdravo, pa se čak i danas kao starija osoba odlikuje krepkošću i savršenim zdravljem.
3) Godine 1933. svetitelj je iscelio još jedno dete koje je od rođenja bilo mesečar i imalo po desetak napada dnevno. Njegovi očajni roditelji došli su na Eginu i zatražili jelej iz svetiteljevog kandila. Dete je pomazano ovim jelejem, a onda su mu pokazali ikonu koju su kupili u manastiru. Kada ju je ugledalo, dete ju je sa radošću prigrlilo i uzviknulo: " Oče!" Od tada je sasvim zdravo, na veliku radost svojih roditelja i u slavu Boga "čudesnoga u svetima Svojim."
4) Jedna obrazovana devojka iz Soluna redovno je čitala Sveto Pismo i molila se. Dogodilo se, međutim, da ju je jednog prekrasnog dana 1934.g. iznenada obuzela melanholija i nije bila u stanju da kaže ništa drugo osim reči: "Nesreća, nesreća!"
Njena majka bila je sasvim zbunjena ovom neočekivanom promenom i stanjem svoje kćeri. Blagosiljala ju je svetim ikonama, ali je devojka odbijala da se pokloni pred njima i stalno je uzvikivala: "To je vatra, to je vatra!" I protiv devojčine volje odveli su je u crkvu, ali ona ni tamo nije uspela da se smiri. Naprotiv, i tamo je nastavila da šapuće: "Vatra! Vatra! To je oganj! Bežimo odavde!"
U trenutku iznošenja svetog putira obuzela ju je drhtavica i strah. Kada su je priveli da se pričesti, nije bila u stanju da otvori usta i neprestano je okretala glavu. Kada su najzad uz velike napore uspeli da je pričeste, ispljunula je svete darove.
Očajni roditelji su zaključili da njihova kćer pati od nekog nervnog oboljenja i odlučili da je odvedu na psihijatrijsku kliniku. Međutim, njeno zdravstveno stanje se nije poboljšalo nego se, naprotiv, bolest sve više pogoršavala. Odveli su je u Atinu nadajući se da će tamo naći obrazovanije lekare. Na putu u prestonicu, roditelji su se susreli sa ljudima koji su osetili da devojka pati od duševne bolesti i da joj je mnogo potrebnija Božija nego medicinska pomoć. Zbog toga su savetovali devojčinoj majci:
"Vaša kćer ne strada od nerava kako se to vama čini, nego od zlog duha. Potrebne su joj molitve i osvećeni jelej. Na Egini postoji ženski manastir, u kojem se nalaze mošti svetog Nektarija Pentapoljskog, osnivača ove svete obitelji. On stalno tvori čudesa. Otiđite tamo. Svetitelj će se sažaliti na vas i isceliće vašu kćer."
Roditelji su im poverovali i 29. aprila te iste godine odveli su svoju kćer na Eginu. Pokazalo se da njen slučaj nimalo nije jednostavan. Najpre su je pomazali jelejem iz kandila, a zatim je sveštenik uz veliki napor uspeo da joj očita molitvu. Bolesnica je besnela tokom čitave noći. Ujutro su je poveli u crkvu, ali je pri tom moralo da je obuzdava šest monahinja. Kada su stupili u hram, ona je ponovo počela da viče: "Nesreća! Nesreća! Vatra!" U trenutku pričešćivanja, opet je bilo potrebno ulaganje velikih napora. Tokom čitavih mesec dana sveštenik joj je svakodnevno čitao molitvu. Međutim, putevi Gospodnji uistinu su nedokučivi. Na dan Presvete Trojice koji je ujedno i hramovna slava, devojka je ujutro ustala sama i, savršeno mirna i pribrana, otišla u crkvu i pričestila se svetim Hristovim tajnama. Bila je potpuno zdrava. U snu joj je javio svetitelj koji je služio Liturgiju. On ju je pozvao k sebi, blagoslovio je i rekao: "Ozdravila si." Odatle je otišla isceljena od svoje bolesti, blagodareći Bogu i proslavljajući svetitelja.
#nektarije