Erdevik je najveće selo u opštine Šid. Ovo lepo sremsko mesto svilo se na obroncima Fruške gore, a raslo i razvijalo se u zagrljaju Iloka, Sremske Mitrovice i Šida. I dok su ova veća mesta izrastala, Erdevik kao da se zadovoljio time da veličinu nadomesti lepotom, grandioznost uređenošću i ostane mali, uređen i drag. I, kao takav je i ušao u istoriju.
I danas, najpoznatija panorama sela je ona na kojoj se vide tri tornja - vernih čuvara duhovnosti tri erdevičke crkve. Izdignuti iznad beskrajne ravnice Srema kao da pokušavaju da dohvate ili makar isparaju nebesko plavetnilo. A, kada u tome ne uspeju, okrenu se ka moru zelenila oko sebe jer - u samom srcu Erdevika prostire se park neverovatne lepote na kome bi ovom malom mestu pozavideli i daleko veći svetski gradovi. Ova fabrika kiseonika prostire se na površini od više od dva hektara. U devet drvoreda postojano rastu platani, lipe, čempresi, kesten... i tako više od jednog veka!
Jezero Bruje je poslednjih godina omiljena lokacija kupača u letnjim mesecima - lokalnog stanovništva, tako i posetilaca sa strane. Uređena je plaža, ima mesta za roštilj, a oko celog jezera je asfaltiran put idealan za šetnju i rekreaciju. Da lepota bude veća, a uživanje potpuno, Bruje nije jedino jezero u Erdeviku. Ako iz sela krenete ka Viziću, naići ćete na Moharač. Okruženo vinogradima, oranicama i šumom ovo jezero mnogi smatraju najlepšim na čitavoj Fruškoj gori.
Erdevik ima još skrivenih bisera. Čitav šidski kraj prepun je priča od kojih neke još uvek čekaju da budu otkrivene i predstavljene savremenim turistima i avanturistima. Jedno od takvih mesta, je Vorovo - fruškogorsko lovište nedaleko od Erdevika. U Vorovu sve vrvi od života - osim jelena i divljih svinja, tu je i muflon. Priča o tome odakle ona u Sremu neodvojiva je od priče o nastanku ovog mesta i - Titu.
Danas, Šiđani sa ponosom ističu da su nastavljači duge tradicija uzgoja vinove loze.
Na teritoriji opštine pod vinogradima je oko 800 hektara, a meštani kažu da je Erdevik glavno mesto svih događanja koja su u vezi sa grožđem. Mnogo je legendi i priča o tome zašto se za Srem kaže da se deli na „svinjski" i „vinski", ispričao nam je priču.
Tako sremski kulen čini posebnim i to što ima zaštićeno geografsko poreklo, a za savršen kulen neophodan je i tajni sastojak, kažu meštani.
A, dok je veštih ruku lokalnih majstora, vrednih pojedinaca i spretnih domaćina spremnih da sačuvaju istoriju i nastave tradiciju - tako će zauvek i biti.
Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Aleksandra Bogdanović
Kamera: Aleksandar Hovjetski, Miloš Raonić
Montaža: Nemanja RadićLabel and copyright:
Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!