Neka tamo 2010ta srednja škola, nikad nisam voleo ovu stvar, previše mi bilo instumentala na početku, klinac. Tako se ja napušim i odem u toalet srednje škole da izpljugam jednu za vreme časa, stavim sluške ono Andrej, hajde rek'o da vidim kao ja šta je to da odslušam taj instumental, bacim se u neko razmišljanje i on samo od jednom: Reči nisu važne, očima se kaže.... Kakav flesh, kakvi osećaji, ova pesma mi je ostala omiljena i evo 10tak godina posle toga

Eksplozija emocija. Bukvalno ono sve da se rasturi. Wall of sound, ovo mora da se slusa jako glasno.

💙