ŠOK - skupo djubrivo ? NE MORATA DA GA BACATE-na POLA ZEMLJIŠTA U SRBIJI -uopšte

ŠOK - skupo djubrivo ? NE MORATA DA GA BACATE-na POLA ZEMLJIŠTA U SRBIJI -uopšte - a AZOT može i ...

Рет қаралды 19,128

10 ай бұрын

ŠOK - ne morate da bacate KALIJUM I FOSFOR -na POLA ZEMLJIŠTA U SRBIJI - uopšte - a AZOT MOŽE i ... da negativno deluje na PRINOS ako ga ne unesete ili se nije SPUSTIO GDE TREBA - evo kakva je računica - EVO KADA JE OPTIMALNO BACITI DJUBRE - PROFESOR OTKRIVA TAJNE !

Пікірлер: 29

@radovanostojic4786 9 ай бұрын

NEMOJTE LAGATI LJUDE INAVRACATI DA UPADAJU U VECE DUBIOZE , SA,OVAKVIM CENAMA SVAKI POSAO JE CIST GUBITAK .IMAJTE BAR MALO CASTI .

@citobuser 9 ай бұрын

Велики мајстор проф.др Маринковић. Живи и здрави били!

@vladanmilisavljevic5808 9 ай бұрын

hahha, o cemu pricate samo....sve radimo sa gubitkom.Jos nam nisu uplatili premije za mleko za drugi kvartal....imam 28g i sam bradjujem svoju zemlju, ali ovoj zemlji ne trebaju poljoprivrednici, to jest trebaju za sisanje samo

@napacenipaor8087 9 ай бұрын

Bravo profesore,ništa bez sedih glava👏

9 ай бұрын

kalijum i fosfgor koji naš kukuruz koristi je bačen pre 10-15 godina izgleda

@mladja93 9 ай бұрын

A zašto je onda bitan humus, organska materija? Jel utiče i on na prinos ili samo za vodno-vazdušni režim? Ako biljke idu toliko duboko, a mi samo oranični sloj smatramo za plodnu zemlju, i tu unosimo organsku materiju, a u mom kraju ono dublje od pluga zovemo "mrtva zemlja", kakva je onda uloga stajnjaka u dubljum slojevima? Jel može neko ukratko da mi pojasni?

@lakicnovica1382 9 ай бұрын

U prilogu je objasnjeno kretanje pojedinih hraniva po dubini zemljisnog profila. Do koje dubine ce biljka razviti korjenov sistem zavisi od zbijenosti zemljista po dubini profila.Oranjem se stvara rastresit sloj zemljista do dubine 30 cm u kojem se korjen lako razvija gdje je specificna masa zemljista izmedju 1,2-1,5 g / cm3, problem je zbijeni sloj zemljista na dubini 30-40 cm specificne mase preko 2,2 g/cm3 kroz koji ne prodire korjen kukuruza koji je nastao visegodisnjom upotrebom pluga.Kroz taj sloj zemljista hraniva se vremenom spustaju u dublje slojeve do kojih se korjen ne razvija i na taj nacin ostanu neiskoristena.U tom sloju kao posledica zbijenosti nema kiseonika koji je neophodan za mikrobiolosku aktivnost.Sto se tice stajnjaka njegova uloga je u podizanju mikrobioloske aktivnosti zemljista i unosenju odredjenih kolicina hraniva u zavisnosti od njegovog porjekla i stepena zrelosti. 1 tona kvalitetnog stajnjaka sadrzi oko 5 kg azota, 2,5 kg fosfora i 5-6 kg kalijuma. Prve godine se iskoristi 50%, druge 30 %, a trece 20%.

@bataalexander9703 9 ай бұрын

Toliko kukaju oko tog humusa, a biljke odlično rastu i u hidro- i aeroponici, bez trunke organske materije.

@lakicnovica1382 9 ай бұрын

Hidro i aeroponija spadaju u tehnologije proizvodnje namjenjene za kontrolisane uslove u zasticenim prostorima. Sadrzaj humusa u zemljistu je pokazatelj njegove plodnosti, a plodnost je sposobnost zemljista da podrzi rast i razvoj biljke.

@belibeli5908 9 ай бұрын

@@lakicnovica1382Ovo su reči agronoma

@vladimirignjatovic7081 9 ай бұрын

Kockamo se mi kad god bacimo djubrivo, sve veci prinos otkupna cena sve manja!

@istok93 9 ай бұрын

Свакако сувишак неког елемента није добар.

@slobodanobrenovic7087 9 ай бұрын

Sam se otkanite tog nek sije neko drugi iz vlade

@markokostic7992 9 ай бұрын

Strategija primena azotnih đubriva na glinovitim i peskovitim zemljištima je potpuno drugačija, upravo zbog različite dinamike u smislu brzine migracije po dubini profila, gubljenja usled ispiranja, imobilizacije, volatizacije, itd, kao i dobitaka mineralizacijom što oped zavisi od zemljišta, obrade, klimatskih prilika itd. U poljoprivredi je sve užasno složeno da bi se pričalo generalno. Prema svetskim studijama gubici azota idu oko 70%. Azotu je teško doakati. P i K može da se dodaje na osnovu prinosa prethodne kulture, tj. za svaku tonu iznetog prinosa zna se koliko se iznese kg P i K. Ako je deficit u zemljištu onda se podebljaju količine.

@PG_Joldzic 9 ай бұрын

Ostao je profesor duzan koji azot je najbolje baciti u jesen ? Ureu kan an ili san ?

@ivanjoldic826 9 ай бұрын

UREU brate, sporo se razlaže, a KAN i SAN deluju skoro odmah i kratkotrajno. KAN, SAN i AN su azot u nitratnom obliku, a UREA u amidnom obliku koji tek vremenom prelazi u nitratni. Inače, KAN sadrži i kreč (Krečni Amonijum Nitrat), pa je bolji za kisela zemljišta iako je kilogram čistog azota najskuplji baš iz KANa.

@atilakurta9150 9 ай бұрын

Tanjiraca da bolje mesa zemljiste od grubera? Sta sve nece covek cuti...

@markos6624 9 ай бұрын

Kako vi meni da ispitate zemljiste

@slobodanobrenovic7087 9 ай бұрын

Neće niko ni sijat

@acamanja 9 ай бұрын

zasto ne dovedes prave lude da kazu istinu do pre neku godinu preporuka map i dap da se baca asada ima visak koga lazete

@belibeli5908 9 ай бұрын

Ne laže nikoga, sve je individualno od tipa zemljišta. Nije ista zemlja u Sirigu i Vašici i Kovačici, svaka ima svoje deficite i suficite makro i mikroelemenata. Svaki tip zemljišta ima svoj različit odnos humusa, gline, peska,...te je i akumulativni kapacitet zemljišta različit, kiselost! Te se svakom tipu posebno i studiozno prilazi. Zato zemljače barem svake treće godine uradi analizu i ulaži djubrivo u proizvodnju a ne bacaj ga