Ako bi se sudilo po imenima svetski poznatih Slovenaca danas, izgleda da ova bivša jugoslovenska republika nema za čim da žali.
Slovenci imaju jednog od najpoznatijih sociologa na svetu, levičara Slavoja Žižeka. Imaju prvog čoveka Uefe, advokata iz Ljubljane Aleksandra Čeferina, jednog od najboljih košarkaša sveta - Luku Dončića. Do nedavno imali su prvu damu Amerike Melaniju Tramp. Ipak, 30 godina nakon nezavisnosti, kakav je odnos Slovenaca prema Jugoslaviji? Alternativna istorija danas je veoma popularna, a ona polazi od veoma jednostavnog pitanja koje istoričari baš i ne vole - šta bi bilo da je bilo drugačije? Gde bi danas bila Slovenija da joj nije bilo Jugoslavije?
Gde bi danas bio dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Austrijanac, Peter Handke, da je njegov deda, koruški Slovenac, bio u većini na čuvenom Koruškom plebiscitu 1920? Šta bi bilo sa Slovenijom da nije ušla u sastav Kraljevine SHS, da li bi Slovenija 1947. dobila more da nije bila deo socijalističke Jugoslavije, da li je ta država bila pravljena po meri Slovenaca - kako je rekao Milan Kučan, da li su Slovenci davali mnogo novca u fondove za nerazvijene, da li su više dobili ili izgubili u Jugoslaviji, da li se ideja o samostalnosti rodila 80-ih godina ili su Slovenci ceo vek sanjali svoju državu?
Konačno, da li bi danas bilo samostalne Slovenije da nije bilo Jugoslavije i da li danas prosečan Slovenac ima mentalitet čoveka srednje Evrope ili Balkana?
Za Oko magazin govore: Božo Repe, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani, Božidar Jezernik, etnolog, profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani, ekonomista Jože Mencinger, pesnik Boris A. Novak i pisac Goran Vojnović.
Autor: Stevan Kostić
Label and copyright: RTS

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!