Ivane, oprosti, tek sada vidim komentar. Slažem se da ti nije lako. Po tome što pišeš, nema sumnje da je socijalna anksioznost u pitanju. Ipak, ono što je dobro što radiš jeste iskustvo u izlaganju. Verujem da bi uz neku metodologiju uspešno to savladao.

niste jedini, ne brinite.. ima nas još mnogo.

Isti slucaj a mislila sam da dam jedina moji mi okrenuli ledja ne razumeju ni tri posto kako se osecam

Isti slucaj pocela sam da molim boga da me niko ne zove i kako citam oglase sve vise i vise osecam strahove kako citam sve one zahteve mislim da nisam ni za jedan posai

Ono do čega sam ja došao u istraživanjima je sledeće - mi se ne plašimo ni posla, ni bebe, ni bilo čega u budućnosti, već da li ćemo znati da odgovorimo na događaje koji će se desiti. Najzanimljivije od svega što mi kreiramo i najlošija scenarija za događaje koji se i ne dese. Unapred sebe sabotiramo i proglašavamo za nekompetentne. To što kažete - bežite godinu dana. To jeste pravi izraz. Kao čuvamo se u toj zoni komfora, međutim izbegavanje problema nije istovremeno i rešavanje. Suočavanje jeste. Međutim, samo suočavanje može da bude preveliki zalogaj za nas, pa zaista dobro dođe kada čujemo nečije iskustvo i da znamo da nismo sami. Još bolje kada sebi priuštimo i psihološko savetovanje sa stručnom osobom kojoj možemo konkretno da kažemo - toga i toga se plašim, molim pomozite. Jer zaista ne moramo sami sve da prolazimo. Šaljem zagrljaj i jedno plavo srce da podseća na mir. Nadam se da sam Vam malo ublažio ili makar racionalizovao neke stvari.

Imam isti problem!

​@@zorantubic5511upravo tako jos nidam ni krenula na posao neki novi u glavi sam isceniala kako je to neki bauk kako ja to nmg kako cu da se obrukam i stvarno uhvati me trema da i ne mogu to da bih izbegla ja onda bezim ne godinu nego dve i po i kazu mi idi u prodavnicu radi ja odem vidim ljudi red i odmah pomislim u sebi jaok ovo ne bih mogla sta ako pogresim stanem pa se neko izdere na mene pa nece da saceka sta ako se ne snadjem da aama ispravim gresku sta ako obo ono nisam to imala toliko izrazeno ranije pojavilo mi se od pre par go zajedno sa oanicnim napadima kad bi trebalo na razg za posao da odem mislim da bi ko zna sta bilo

Svoju priču sam krenuo iz iskustva, a trenutno pohađam psihoterapijski pravac pod nazivom Transakciona analiza. Iskustvo je dragoceno, ali nije dovoljno.

@@zorantubic5511 a da Vas pitam, da li ste imali probelm sa drzanjem javnih nastupa(ukoliko ih je bilo),konkretno me to najvise plasi a student sam i ne mogu da ih izbegnem, moja anksioznost i jeste najvise vezana za odlazak na fakultet, i sve ono sto bih tamo mogla proziveti(nista me to ne ugrožava Licno, ali osecam stalnu napetost)! Hvala !

@@miskomiskic8891 U petak u 20h ću gostovati u jednom lajvu u kome ćemo pričati upravo o tome. Pozivam te da gledaš. Ig: zorantubiczoran

@@zorantubic5511 hvala, pokusacu, s obzirom da radim, nadam se da ćete i ovde okaciti 🤗

Dobar video i savjeti. I jako bitan video jer upravo posao najviše utiče na čovjekovo raspoloženje i život. Slažem se , bolje je raditi za manje pare a imati mir nego za ogromne a gubiti nerve i biti ogorčen . Posao izaziva anksioznost ako se posao radi pod pritiskom a to nastaje jer mi ljudi ovisimo tudjem mišljenju, i šta će ko reči i onda svima smetaju kritike i niko ne voli da bude napadan od šefa i od suradnika , jer to ruši samopouzdanje ! Sa druge strane , ako se posao ne zna raditi onda je taj posao mučenje i trauma za um i danas su ljudi primorani da rade ono što najviše preziru i da to pokušaju zavoliti, a to nije lako !! Nimalo . Najgore što osobe koje su anksiozne i nesigurne neće niko da zaposli a logično je da ljudi koji nemaju širinu i podršku da neće imati mogućnost da napreduju na poslu , jer na poslu se malo ko poštuje ako nije na poziciji. Jednostavno da bi se izbjegla anksioznost , emocionalna inteligencija je ključna , ustvari ulaziti sa što manje emocija da se ne izdaje povredjen jer u robotizovanom sistemu nema emocije , to je prvo, dalje najgore je ovisiti o tudjem mišljenju , to je hrana za sve anksiozne poremećaje. Čovjek traži slobodu a u ovom životu gdje je sve nesigurno i gdje je čovjek kontroliran od svih onda čovjek mora pucati emotivno i misaono . Da se ne bi živjelo u strahu potrebno je imati kontrolu nad životom , ali ovde je nema , neki da ali većina ne. Ako čovjeka obezvrijedne onda on postaje obeshrabren jer mu je stalo da se dopadne drugima , tu je ta prevaga . Potrebno je biti siguran u sebe i kad niko nije .. Da bi se imala sigurnost potrebno je znati nešto i kad se nešto zna onda se ima veliko samopouzdanje i to ne mogu drugi da sruše tako lako ! Duga je ovo priča . Posao je najveći izazivač stresa i straha i vodi u bolest .