Имам утисак да је ово више разговор о вама самима, психијатрима, него што је полезно широким народним масама. Мени је интересантно слушати вас јер ме од младости интересују психологија, психијатрија и остала сродна занимања. Надам се да ћете у следећим епизодама више пажње посветити конкретним стварима и проблемима са којима се сусрећете у свом раду. Мало сам збуњен тиме што нико из прве епизоде није у овој. Желим вам дуго трајање и још много епизода.

Mislim da je bilo vrlo korisno za ljude koji nemaju osnovno znanje od granama psiholoske pomoći da imaju bazicne informacije o tome šta mogu da očekuju od koje profesije. Činjenica jeste da je u instant vremenu prisutna hiperprodukcija osoba koji sebe nazivaju psihoterapeutima i koji nanose više štete nego koristi ljudima koji trebaju stručnu pomoć. Odličan podcast i odličan kvalitet psihijatara i psihoterapeuta. Hvala.

Odgledala sam samo 17 min ovog videa, i ne mogu odoljeti da vam ne ukazem moje oduševljenje, zapravo duboko poštovanje. Vašim nastupom zapravo odradjuje te najbolji mogući način preventivnog rada proti Tabua, što na zalost još uvijek psiho- terapija, psihijatrija, psihijatar sa sabom nosi. Zvijezdani sat! Sam ovaj uvod je toliko moćan, i vaše osobno izlaganje o potu kojim ste se kretali do ovog šo jeste.... ulijeva izuzetno povjerenje, da ne kazem da ljekovito djeluje. Iskreno se zahvaljujem! Ne, niste dobri, Vi ste izuzetni!!!🙏 P.S- 3. i 4. Maj ove godine su me egzistencijalno poremetili u mom kompletnom bivstvovanju..... iako ne pripadam tim socijalnim sredinama, no govorim tim ili sličnim jezikom, i volim i ne volim na isti načn. Što me zapravo muči je: medijalno demoniziranje zločina i kultiviranje zrtava. Skoro pa isto boli.... Nedostajali su mi takvi KAPACITETI kao VI da umire loptu.

Potreban je talenat za pisanje Dg,medicina je izuzetno kreativna,mnogi studenti je ne ukapiraju,ne znaju ni dobro anamnezu da uzmu a tu je 50 posto dg.

Bravo za podkast i veliki pozdrav za sve učesnike. #važnoje ❤️🌻❤️

Morali ste da pozovete i psihologa. Nije ni malo kompetentno i korektno da govorite o razlikama između psihijatrije i psihologije, bez doprinosa psihologa.

Bravooo! Obožavam ovakve teme. Delim obavezno! Jedva cekam sledecu epizodu ❤️

Sjajna prva epizoda! Naročito skretanje pažnje na instant gratification problem. Samo napred! :)

Samo dve epizode?! Sala 😁 Ali da, cekamo nesttrpljivo novu.

Bravo samo napred. Puna podrška ljudi moji dobri !!!

Odlicno,podrska za kanal ))

Koliko ste vi divni ❤

Bravo momci, narocito za dio oko 47 minuta..bilo bi dobro da i koleginica slijedi vas primjer u dijelu rada na sebi...sve u svemu odlicni ste

Odlican razgovor!

Hvala puno na divnoj emisiji! Radujem se da vas slusam i ucim od vas. Moja jedina primedba je sto kazete "Book club" umesto "knjizevni klub" ili "hajlajtovati" umesto "naglasiti", isl. Iako je postalo uobicajeno koristiti engleske izraze u svakodnevnom govoru, to ujedno osiromasuje svaki lokalni jezik. Jako je vazno da smo toga svesni bez obzira kojom temom se bavili u datom trenutku. Takodje, na taj nacin vas nece sasvim razumeti stariji slusaoci, a mladjima necete dati primer da se pridrzavaju svog lepog, maternjeg jezika.

Za razliku od učesnika u prvoj epizodi ovi gosti/voditelji (još uvek ne znam ko je u kojoj ulozi) demonstriraju primese jednog površnog, pozitivističkog i dogmatičnog pristupa, kako nauci, tako i psihijatriji. Ne kažem da su učesnici sami po sebi u svakom aspektu površni (verujem da je suprotno), ali skrećem pažnju na to da su određeni stavovi koji provejavaju kroz ovu epizodu problematični. Ideja da je nauka (a pogotovu medicina kao PRIMENJENA nauka) u potpunosti egzaktna, definisana, nepogrešiva, merljiva i dokaziva, žestoko je prevaziđena sredinom 20. veka. Isto tako je prevaziđena ideja da doktori medicine barataju znanjem koje je nedostižno van institucionalnog obrazovanja i/ili kliničke prakse. Kao što sveštenici misle da su jedini legitimni tumači svetih spisa i celokupnog egzistencijalnog iskustva pa napadaju sve što nije pod okriljem njihove institucije... tako i lekari dižu u nebesa granu na kojoj sede, a u strahu da će im je neko saseći ako se spuste na zemlju. Od blata se pravi pseudo-autoritet jer diploma više nije dovoljna niti je iko ozbiljan više uzima za ozbiljno. To ne znači da diploma nema težinu već da sama po sebi nema DOVOLJNU težinu. Diletantizma ima i sa jedne i sa druge strane institucije (ne nazivam vas diletantima, da se razumemo, samo ukazujem na problem pristrasnosti u vašem diskursu). Ovo nije nepoštovanje prema vašem zvanju i znanju. Čak naprotiv, govorim ovo jer verujem da ćete biti dovoljno samokritični da uvidite ograničenja vaše struke. Trebalo bi da osvestite ta ograničenja i pažljivije artikulišete stavove o tuđim ograničenjima, barem kada ste pod budnim okom javnosti. Ako ne budete dovoljno samokritični i reagujete defanzivno... pa to će onda govoriti o vašem samoporicanju i legitimitetu vašeg autoriteta. Samokritičnost je prvi uslov za psihoterapiju. Zvanje i znanje, gospodo i gospođo, ne idu nužno ruku pod ruku pa nemojte podrazumevati da neko nešto (ne) zna samo zato što ima/nema diplomu. Popovi se busaju neprikosnovenim autoritetom religijske dogme, svetih otaca, crnih mantija i pečata institucije... doktori se isto tako busaju neprikosnovenim autoritetom pseudo-naučne dogme, belim mantijama i pečata svoje institucije. Pa u čemu se onda razlikuju crne i bele mantije? Dogma i na jednoj i na drugoj strani. Nit vera nit nauka već ubeđenost i nabeđenost. Pominjem gore "pseudo-nauku" ne zbog psihijatrije, već zbog kategoričnog pristupa nauci i fenomenima koje psihijatrija ispituje. Slepo držanje kategorija i definicija, ne da nije naučno, već je anti-naučno. Pravi naučnik prvenstveno preispituje sopstveni autoritet pa onda tuđe znanje i domete. Preduslov za naučni metod je intelektualna čestitost i skromnost usled uviđanja sopstvenih kognitivnih ograničenja. Razmislite o tome. Da nastavim poređenje sa mračno-srednjevekovnim slepilom mantijaša... Obe vrste mantijaša (i crni i beli) govore mrtve jezike u pokušaju da mistifikuju svoje znanje i zbune "civile." Pokušavate da reanimirate institucionalni autoritet koji je sa razlogom na aparatima. To što ste vi studirali 10-15 godina je kanda pohvalno. Ali to ne menja činjenicu da neko može pročitati i skapirati celokupnu vašu literaturu za godinu-dve. I šta ćemo sad? Nažalost, obrazovni sistem danas je zastareo i defektan i samo nas usporava u saznanju. Zato neko ko se samo-obrazuje u potencijalu ima bolji domet od nekoga ko je prošao kroz mašinu zvanu fakultet. To ne znači da svaki diletant nužno zna o psihijatriji isto što i svaki psihijatar. Ja to ne mislim. Ali isto tako ne mislim da vi nužno znate više od nekoga ko je seo, čitao, posmatrao, preispitivao, razgovarao, živeo, a nije nosio mantil. Referiram ovde na Oliverinu ideju da pravnik psihoterapeut ne može/ne sme dijagnostikovati depresiju. Ako je pročitao sve knjige koje ste i Vi pročitali, a možda i još koju više, ne vidim zašto ne bi mogao. Zato što nema pečat koji garantuje da ih je čitao? Pa na mnogim primerima smo videli da taj pečat nije posve legitimno svedočanstvo nečijeg znanja. Reći ćete možda da nisu samo knjige u pitanju već i kliničko iskustvo. Što se kliničkog iskustva tiče, depresija nije klinički već egzistencijalni fenomen. S tim u vezi, depresija se ne susreće niti se promatra samo u okviru klinike već se opisuje, promatra, proživljava i tretira, mnogo duže no što reč "klinika" ili reč "psihijatar" uopšte postoje. Kao što su vaše kolege u prvoj epizodi skromno i intelektualno pošteno priznale -- dijagnoza, sama po sebi, nije dovoljna da objasni fenomen. Dijagnoza je samo etiketa koja nam pomaže da se orijentišemo. Dijagnoza je samo pokušaj da se fenomen opiše. Ništa više. Ideja da neko ne može da dijagnostikuje depresiju jer mu fali kliničkog iskustva i/ili knjiškog znanja je plod nedovoljnog razmišljanja. Dakako, de iure, depresiju mogu dijagnostikovati samo psihijatri, ali mene ovde zanima de facto, a ne de iure. Nema svaki sudija nužno veze sa pravdom. Nema svaki pop nužno veze sa verom. Uostalom pravo =/= pravda. Religija =/= vera. Isto tako diploma =/= znanje. Ima pravednih, vernih i učenih ljudi i mimo mantija i institucija. Dakle nemojte precenjivati svoje zvanje i svoje znanje i nemojte potcenjivati tuđe. Na isti način ko što vi dovodite u pitanje dijagnostički kapacitet pravnika-psihoterapeuta, ja mogu dovesti u pitanje vaš kapacitet da dijagnostikujete depresiju ako niste i sami bili depresivni. Dakle, šta je vaše knjiško znanje i klinička praksa prema ličnom egzistencijalnom iskustvu i radoznalom umu? Dostojevski, Niče, Bodler, Rilke i Gete (pravnik) znali su više o depresiji no što mi se čini da će većina psihijatara ikad znati. Da se razumemo, ne nipodaštavam vaše zvanje, a ni zvanje. Niti mislim da više znam o psihijatriji od vas. Samo ukazujem na jedan intelektualno krnji stav koji vam možda provejava kroz diskurs i kog treba da se pazite. Kao što vi nekada na prvi pogled možete prepoznati aberantno ponašanje ili simptom psihoze, ja često mogu da prepoznam aberantni diskurs i površno rezonovanje. Svako se svojim igračkama igra... Istina, vi u drugom delu epizode pričate o tome da psihijatar treba da bude erudita... ali usavršavanje u suprotnom smeru (od erudicije do psihijatrije) osporavate. Pa nećemo tako :) Erudicija ne poznaje granice i ne mari za autoritarnu kategoričnost i institucionalizaciju znanja. Vi ćete reći možda: "Pa dobro, neka erudita završi psihijatriju pa neka o njoj govori." A onda ću ja reći "završite vi psihologiju, filozofiju, sociologiju, antropologiju, teologiju i književnost, pa govorite o duši." A da ne pričamo o egzistencijalnom iskustvu, ulici, očaju, hiljadama vrsta patnje i mentalnih stanja u koja morate da zapadnete pa da ih razumete i da o njima možete da govorite barabar sa nekim ko ih je proživeo. Moj kum je neuropsihijatar u Cirihu. Jednom mi je rekao da ne mogu da govorim o psihijatriji jer nisam doktor medicine. Ja sam mu na to rekao da ne može uopšte da govori ni o čemu jer nije diplomirani filolog i da ne može da razmišlja, zaključuje i diskutuje jer nije diplomirani filozof. Naravno šalio sam se da bih mu pomogao da skapira koliko je lupio. Inače, mimo ovoga, pohvale za podcast i naročito pohvale za goste u prvoj epizodi koji su koračali malo pažljivije od vas kad je ova tema u pitanju. Oduševilo me njihovo intelektualno poštenje. Retko naiđem na psihijatra koji je zapravo skontao poentu anti-psihijatrijskog pokreta, a nije samo odbacio te ideje u strahu od samospoznaje. No da ne hvalim samo učesnike u prvoj epizodi, i vas troje ste veoma interesantni. Živeli!

Психолози такође дијагностикују

Super, oduševljena sam temom i šta sam kroz vaš razgovor naučila. Baš me interesuje da li je to meni posle smrti oca nenormalno mnogo sam čitala knjige , posle nekih godinu dana sam stala sa tim i dugo nisam mogla da uzmem neku knjigu u ruke. Da li je to bila neka vrsta terapije? Takodjer pošto sam inzenjer, kad dodje do nekog zasićena poslom , ili neke stresne situacije, u meni proradi kreativnost, da li je to neki odbrambeni mehanizam , kao neki ventil.

Puno osobne price

Da li i na koji način vas je moguće kontaktirati? :)

Dostupnost kvalitetne psihijatrijske i psihološke pomoči u manjim mestima je vrlo mala. I kad postoji čekanja su beskonačna. A privatne usluge su za običan narod vrlo skupe , iako objektivno nisu a sto je do uredjenja drzave i sistema.😊

Instant psihoterapeuti.Vama vredja inteligenciju a meni ne uliva poverenje.Ljudi ocekuju brzo resenje za problem koji vuce korene decenijama unazad u vecini slucajeva. Zivimo u takvom vremenu kada nas samo instant resenja zanimaju.Ne samo sto se tice psihoterapije ovo primecujem i u drugim aspektima zivota

Шта мислите тј каква су ваша искуства у вези терапије мушкарца код женског психијатра и обрнуто (жене код мушког психијатра) или је боље мушкарац код мушкарца а жена код жене на разговор?

Bit ću malo duži pa da ne kompliciram s uvodom, nisam vaše struke ali sam radoznao i nikako mi jasno nije kako uspijevate liječiti dušu a da je ne možete definirati: sve mi se čini da cijelo područje psihologije ne bi moglo da se ubraja u strogu nauku nego da naginje i umjetnosti, ne bih od toga pravio ezoteriju ali onaj Gospodin što je rekao da se tu radi o zbiru pretpostavki gotovo da je u pravu; usputno se bavim tumačenjem umjetnosti pa mi je Homerov junak Had ostao enigma kako sudi dušama smrtnika odnosno po kojim kriterijima, ne bi bilo loše da se i sami zainteresirate za takva pitanja bez odgovora barem u javnoj komunikaciji... Vidio sam da u velikim klinikama postoje posebni odjeli psihoterapije s umjetnicima i to mi djeluje tajanstveno kao podzemlje Hada nekada i sada, da skratim komentar mislim da je psiha ili duša simbol sam po sebi pa je treba tako i tretirati a ne svoditi na jednostrane znakove nauke; isti onaj Gospodin nije bio dosljedan svojoj doskočici o pretpostavkama pa je gradio nauku nebu pod oblake i mnoga druga čuda istovremeno zbog čega Freudu ipak više vjerujem, budite mi dobri kao što ste zgodni do neke slijedeće prilike!

Zovite Andreju Boskovica,bilo bi lepo cuti sta on ima da kaze.

ova emisija samo potvrdjuje da medicina dopire do sustine .al nema resenje ! sve ostaje na pukoj filozofiji ! inace dobra emisija,kao neka uteha za ljude koji su u roblemu ! nista vise ! pomaze bog braco moja napacena!

Trebalo bi na nivou primarne zdravstvene zaštite, lucidno, inicijalni pregled da obavi psihijatar kako bi pokušao da ustanovi uzrok somatskih tegoba, a tek nakon toga izabrani lekar opšte prakse da leči simptomatskom terapijom. Kao buster kauzalitetu.

Cekaj, a sto je strasno biti mentalno obolela osoba? I sto je jako bitno da psihijatar nije mentalno obolela osoba ako ide na samoterapiju? Mislila sam da je vama cilj da radite na destigmatizaciji…

5:17 Ovaj nije nikada u zivotu nista radio ako mu je ovaj posao tezak.

Kako je to smesno hahaha „psihijatar bi Vas hospitalizovao zbog Spotifaj plejliste“. Vi bukvalno sami sebi jamu kopate.

Koliko traje specijalizacija klinicke psihologije ,nakon mastera pretpostavljam?hvala