Gluma, muzika, humanitarni rad, politika, književnost... Sergej Trifunović je svestrani radoholik i buntovnik sa i bez razloga.
Pre i iznad svega Sergej je glumac sa žestokom energijom koju bespoštedno prosipa na sve strane. Kada je usmeri na glumu u pozorištu i na sceni nastaju čudesni svetovi. Kao u predstavi Voz u kojoj više od 200 puta sa Vojom Brajovićem u Zvezdara teatra zajedno igraju. Tu čudesnu raspravu o svetovnim i duhovnim pitanjima koja afirmišu hrišćanska načela, praštanje, čišćenja od zlobe i zavisti i donose pred publiku zadivljujuću glumačku virtuoznost. Rođen je u Mostaru. Sergej i njegov mlađi brat Branislav su talenat za glumu nasledili od oca Tomislava koji se takođe bavi ovom profesijom. Otac je angažmane imao u Kruševcu i Užicu pa su te sredine obeležile njegovo detinjstvo i ranu mladost. Glumu je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jeftovića. Još kao student dobija uloge u pozorištu i na filmu.
U pozorištu je igrao mnogo manje, ali kada bi igrao radio je to besprekorno, srčano i strastveno. Ukroćena goropad, Bure Baruta, Porodične priče, Šine, Ljubinko i Desanka, Prokleta avlija, Tvrđava, .. su naslovi u kojima je briljirao, Sterijinu i Nagradu Zoran Radmilović dobija za ulogu Vojina u predstavi Porodične priče Biljane Srbljanović u režiji Jagoša Markovića.
Da se on pita sada bi igrao samo klasiku. Šekspira, Dostojevskog, Čehova, samo bi to, kaže, moglo da ga vrati u pozorište. Glumio je izuzetno u filmovima Tuđa Amerika, Ubistvo s predzmišljajem, Stešljen, Spasitelj, Kad porastem biću Kengur, Munje, Karaula, Ajvar. Snimao u Americi, igrao sjajno u Francuskom filmu Ljubavnici u brojnim domaćim serijama.
Srčanost, iskrenost i strast Sergeja vode kroz život i profesiji pa je često u životu i profesiji nepredvidiv pa publiku obara s nogu neočekivanim glumačkim rešenjima. Veruje da je najbolja ona gluma kojom iznenadi i samog sebe. Svestran u zahtevima prema sebi, stigao je i do književnosti. Objavio je knjigu Stovarište, u kojoj ispisuje autobiografiju pišući o drugima koje poštuje i voli. U njoj je izneo sve svoje javne i skrivene emocije; ali i analitičnost, skromnost, bespoštednu kritiku samoga sebe. Tvrdi da umetnost, gluma i pozorišna scena nose čista i snažna osećanja, da lepota boravi u ljubavi, razumevanju i saosećanju. Ne dozvoljava poređenje umetnosti i politike kojom se takođe kratko bavio.
Najavljuje novu knjigu i tvrdi da neće postati pisac. Jer, on je pre i posle svega glumac.
autor i urednik Olivera Milošević
snimatelj Dragoslav Bojković
montaža Jakov Pejov
režija Milica Mitrović
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!