Редитељски двојац Петер Барделе и Андреас Мартин воде нас на саме врхове Свете Горе, на митско место где живи готово две хиљаде монаха.
Они су први редитељи, којима је омогућено да снимају филм у потпуности на Светој Гори. Тачније, омогућено им је да снимају различите начине живота у манастиру, на светој планини. Монаси које су одабрали, из различитих православних цркава, говоре о различитим обичајима које су донели са собом из својих крајева, говоре о духовности и духовном животу, о свом виђењу вере и религије, о томе због чега их црквени живот испуњава. Двојица редитеља остала су и сама очарана њиховим животима који започиње у цик зоре литургијом, наставља се богатом трпезом која се назива "ручком" без обзира што је још рано преподне, затим одвојеним дневним активностима све до повечерја и вечере. Оно што је у филму изванредно ухваћено, јесу различитости међу монасима, који у различитим уметничким или ангажованим делатностима проналазе проширене вредности своје духовности. Њихове приче су изванредне и остављају без текста. Баш као и сам живот на Светој Гори. Петер Барделе и Андреас Мартин су лишили филм икаквог ауторског коментара, остављајући гледаоцима да сами процењују вредности и квалитете живота на тако посебном месту. Филм је попут поезије, што је додатно подстакнуто фасцинантним пределима и пејсажима, које су том приликом успели да сниме. Приче монаха су кратке али су личне, емотивне, филозофске, духовите, драматичне. Стога је филм попут руковети о њиховим животима. Посебно интригантно је то што нас кроз филм о Светој Гори, као наратор, води женски глас.