Oskar Wilde kaže da Čovek uvek teži da uništi ono što voli.
Psihologija odnosa kaže da bi na 1. lošu stvar koju uradite nekoj osobi trebalo bi da dođe 6. dobrih stvari koje će to anulirati. Neko kaže čak 23. a ljudima je teško da nakon svađe urade jedu dobru stvar, a ostalih pet da ne pričam. 22. dođe čak apstraktno.
Zašto je to tako? Pa pre svega zato što gledamo u tuđe greške i to nam oduzme previše vremana da bismo videli svoje greške.
Uvek povređujemo ljude koje volimo. Najviše znamo o njima i znamo kako da ih povredimo tako da ih boli. Osim toga provodimo puno vremena zajedno i povrh svega - lako je povrediti nekoga ko vas voli i očekuje puno od vas. A onda kada na sve to dodamo loše raspoloženje, potrebu za nezavisnošću ili većom zavisnošću od neke osobe, posvećenost... dobijemo da su razlozi zašto povređujemo druge ljude veoma kompleksni.
Ali istina je da niko ne može da uništi sreću nekog čoveka kao onaj kojega voli jer sreća između ostalog zavisi i od toga da li imamo u svom životu voljeno biće.
Doduše, čitala sam i istraživanje koje kaže da ljudi zapravo radije pristaju da budu povređeni od strane osobe koja ih voli nego da se ona ponaša nezainteresovano za njih. Kažu, bolja je bol slomljenog srca zbog ljubavi, nego zbog indiferentnosti.
Ljubav je blisko povezana sa ranjivošću. Kada nekoga volimo - otvoreni smo za njegova povređivanja. Takođe u ljudima često čuči stanje ambivalencije, podvojenog osećanja ljubavi i mržnje, koje pomaže da ljude koje najviše volimo, najviše želimo i da uništimo. Kompleksni smo i komplikovani.
Zato neću ulaziti dublje u analizu ovoga, a video sam vam već snimila pa možete da vidite kako ja to vidim... i na šta bih ja najviše obratila pažnju.
LJubim vas i sretni vam praznici 🎉🎄🎁❤️⭐️🍀
D.