Jos jednom ja bih hteo da verujem u srecu,
sta nosi sutradan, svejedno meni je sad.
Jer nocas zivim ja a sutra mozda necu,
moj zivot davno vec, ispuni teski jad.
Ne kunem tvoju ljubav ja i prastam tebi patnje sve
al' hocu da uzivam sad u ludoj noci toj.
Te oci tvoje zelene, te reci tvoje varljive
i pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj.
Ne trazim nista vise, znam proslost se ne vraca
al' sada kasno je vec da za njom ceznem ja.
Al' uspomena ta od sveg' je ipak jaca,
i sad u oku mom poslednja suza sja.
Posveceno J. S.
Zeni sa najlepsim ocima.