U poslednjih petnaest godina učitelji su utvrdili da u svakom razredu iskrsavaju isti problemipri čitanju. Svaki od problema na sledećem spisku je ozbiljan i može biti velika prepreka prilikom čitanja i učenja. Ovaj serijal namenjen je rešavanju i takvih problema a ovaj video baviće se šta je čitanje,zašto postoje problemi,pokretima očiju pričitanju,predrasudama u vezi sa čitanjem i naprednim brzinama čitanja.
Uobičajene definicije, kao što su: „čitanje je razumevanje onoga što je autor hteo da kaže"čitanje je prijem pisane reci" ili „čitanje je asimilacija štampane informacije". Svaka od ovih standardnih definicija pokriva samo deo procesa. Tačna definicija mora uključivati potpun opseg veština čitanja.
Čitanje je, u suštini, sedmodelni proces koji se sastoji iz sledećih
koraka:
1. Prepoznavanje
Vaše znanje alfabetskih simbola. Ovaj korak se odigrava trenutak pre početka fizičkog čitanja.
2. Asimilacija
Fizički proces pomoću koga se svetlost odbija od reci; potom je prihvata oko; a zatim se, preko optičkog nerva, prenosi do mozga.
3. Intro-integracija
Ekvivalent osnovnom razumevanju, tiče se povezivanja svih delova pročitanih informacija i njihovih određenih delova.
4. Ekstra integracija
Proces u okviru kog sve svoje prethodno znanje uklapate u ono što
čitate, pravite određene veze, analizirate, kriti kujete, procenjujete, odabirate i odbacujete.
5. Zadržavanje
Osnovno skladištenje informacija. Najveći broj čitača doživeo je da, ulazeći na ispit, ne može prizvati ranije „uskladištene" informacije, da bi ih se setio nakon što iz prostorije izađe! Skladištenje, stoga, nije dovoljno, i njega mora pratiti prisećanje.
6. Prisećanje
Sposobnost „izvlačenja" potrebnih informacija iz „skladišta", u vreme kada su one potrebne.
7. Komunikacija
Upotreba informacija do koje dolazi odmah ili u jednom trenutku u budućnosti. Pod komunikacijom se podrazumeva i pisana i govorna, kao i reprezentativna, uključujući umetnost, ples i druge forme kreativnog izražavanja.
Štaje prava pismenost?
Kada dete bude sposobno da prepoznaje reci i čita u sebi, pretpostavlja se da je naučilo da čita i da je stoga pismeno. Od pete do sedme godine i nadalje, dete dobija veoma malo uputstava o čitanju jer se veruje da, nakon štoje naučilo veštinu čitanja, potrebno je samo da je primenjuje. To je najveća greška, jer ono što je dete naučilo predstavlja samo prvu fazu čitanja. Ostaviti dete u ovoj fazi, u kojoj ono ostaje sve do odraslog doba, umnogome liči na pretpostavku da kada beba jednom nauči da puzi, to znači daje u potpunosti savladala proces kretanja! A još uvek nije savladala hodanje, trčanje, ples i srodne aktivnosti. Isto važi i za čitanje. Ostavljeni smo da puzimo po podu, i sada je vreme da naučimo da hodamo, trčimo i plešemo!
Što se tiče loši strana ovih metoda naglasak nije na tome da one ne postižu cilj već na tome da pomoću njih ni jedno dete ne može da nauči da čita u punom smislu te reči. Ako se osvrnemo na definiciju čitanja , vidimo da su te metode kreirane da bi u tom procesu zadovoljile samo proces prepoznavanja, uz neke pokušaje usvajanja i unutrašnje integracije. Upravo zbog toga su problemi toliko rasprostranjeni.
Važno je reći da je prepoznavanje retko naznačeno kao problem jer se ono uči odvojeno u prvim godinama školovanja. Svi drugi problemi se javljaju zato što se ne rešavaju u toku obrazovanja.
PREDRASUDE U VEZI SA ČITANJEM
Iz sledećih tvrdnji može se videti da je većina uobičajenih predrasuda u vezi sa brzim čitanjem pogrešna.
REČI MORAJU DA SE ČITAJU JEDNA PO JEDNA.
Pogrešno Zbog naše sposobnosti fiksacije i zato što čitamo kontekstualno značenje reči a ne samu reč.
NIJE MOGUĆE ČITATI BRŽE OD 500 REČI U MINUTI.
Pogrešno Zbog činjenice da je dnom fiksacijom možemo da obuhvatimo pet do šest reči i zato što možemo da ostvrimo do četiri fiksacije u sekundi brzina čitanja preko hiljadu reči u minutu su sasvim moguće.
BRZI ČITAČ NIJE U STANJU DA RAZUME TEKST
Pogrešno Brzi čitač će bolje da razume tekst jer će se više koncentrisati na štivo i imaće znatno više vremena da se vrati na delove teksta koji su za njega posebno važni.
VEĆA BRZINA ZNAČI MANJU KONCENTRACIJU
Pogrešno Ako brže prelazimo gradivo imamo sve više podstreka i zato smo sve više koncentrisani.
PROSEČNE BRZINE ČITANJA SU PRIRODNE I ZATO SU NAJBOLJE.
Pogrešno Zato što prosečne brzine čitanja nisu prirodne. To su brzine koje je proizveo početni trening čitanja u kombinaciji sa neodgovarajućim znanjem o tome kako mozak i oči funkcionišu kod različitih brzina čitanja.