#tabletennis #nikolinastanic #stknovisad
Danas smo ponovo bili u akciji. Na Spensu je održan tradicionalni Uskršnji turnir u organizaciji STK Novi Sad. Nikolina se takmičila u svojoj kategoriji među devojčicama koje idu u treći ili četvrti razred (Nikolina je treći razred).
Ogromna je razlika u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine je bila baš neiskusna i svaki poen je bio kao da je postigla gol. Ovaj put sam morao da joj kažem da ne igra iz sve snage i da ne koristi serve da bi uzimala poene jer su devojčice koje su bile u njenoj grupi ipak mnogo slabije. Nije me baš shvatila ali me je poslušala.
Posle me je pitala zašto da ne igra iz sve snage.
"Treba malo da se zagreješ da osetiš stolove i pod, da se navikneš na uslove a pre svega da ne ubijaš volju ovim devojčicama da igraju stoni tenis." - pokušao sam lepo da joj objasnim.
Ovo je samo probudilo Tigricu u njoj. - "Pa, ko je mene štedeo? Ko je to tako igrao protiv mene. Tukli su me koliko je ko mogao."
"Ćuti i slušaj šta ti kažem. Ti nisi kao druge devojčice i ja nisam kao drugi treneri. Samo me poslušaj i ne razmišljaj o ovome." - nisam želeo da se svađam sa njom...
Na glavnoj tabli je imala dve protivnice koje su napredovale u toku godine ali ipak nisu njen nivo. Nikolina je ovde koristila i svoj vrhunski servis i dobijala je poene kad god joj je poen bio potreban.
U polufinalu je izgubila od bolje igračice ali uz za mene iznenađujuće dobar otpor.
I tu je pukla. Imala je seansu plakanja i nervoze iako je znala da je zaradila medalju. Krv nije voda. Ista je Tetka. Ja sam nadrljao. Imam dva puta. Ili da postanem narkoman i da se drogiram sa lekovima za smirenje ili da idem u ludnicu za jedno 2-dve, tri godine.