Sasvim normalno , baba je iz Trn ( na samoj granici sa Srbijom ) . Ima puno dijalekata u Bugarskoj , neke dijalekte tu toliko teški da večina bugara ih teško razume . Pozdrav iz Bugarskoj

@@naskok007 Бакица убаци и по неки падеж. Скоро 100% разумем.

@@nikolaricci kod mnoge bugarske govore postoje još padeži kao naprimer rodopskog govora ( koji sam ja prvo progovorio ) , meni je to mnogo pomoglo da naucim srpski a nisam se ni trudio

Разграничење 1877-1879. године Трн, као и Брезник, Цариброд и Пирот је била ослободила српска војска 1877. године, али је град са околином досуђен Бугарској, и у Санстефану и у Берлину, без обзира на петицију коју је потписало шеснаест хиљада угледних Срба тога краја, у којој су изразили жељу да буду припојени матици Србији. Након годину дана српске управе, 1879. године ове области постају део савремене бугарске државе. Да је граница између две државе била неправилна, вештачка и неправедна сведоче и друге бројне петиције и захтеви Срба, који су потпали - остали у Бугарској. Територија данашње Бугарске је објединила области које јој нису природно припадале, јер су биле оријентисане ка западу. Ту су живели помешани народи Срби, Власи, а Бугари ће тај простор тек након 1878. године "узети под своје". Били су тамошњи Срби жртвовани због руских претензија према Цариграду, које су покушали да остваре преко Бугара. Руси су тада подржавали стварање некакве "Велике Бугарске", а радили против интереса Србије, која је била у незавидном положају и немоћна да заштити своје сународнике Србе, ван тадашњих граница. Србија се морала одрећи својих области: Софије, Трна, Брезника, Радомира. Ћустендила, Видина, Лом-Паланке иако становништво тих крајева није пристајало да буде додељено Бугарској. Писали су (не само Срби) много молби са петицијама, адресираних на Европу и Русију, да се не дозволи стварање "Велике Бугарске". Све државе учеснице рата биле су незадовољне исходом мировног споразума, једино је Бугарска као "миљеница Русије" профитирала. Остала је само ускраћена за румунску Добруџу. Архиви српски чувају богату грађу о очајничким покушајима да се Срби отргну од "Бугарског загрљаја" 1878. године. Једну, шесту (цитирану у литератури) молбу су 16. јула 1878. године поднели општине и појединци, потврђујући је са 250 општинских печата и 600 потписа, српском кнезу Милану Обреновићу. Та молба је објављена, а у њој се тражило следеће: "Ми твој сиромашни и несрећни народ из округа Радомирског, Софијског, Самоковског, Дупничког, Ихтиманског, Ентропољског и околине свиколици чисти и прави Срби од старине - изузевши чорбаџије, попове, владике, учитеље, одборнике, војне капетане и све чиновнике, молимо те и преклињемо поново, ослободи нас скоро од ове беде и невоље и прими нас као квочка под твоја крила, да нас спасеш од овог бугарског господарства. Јер ми смо сви од памтивека прави и чисти Срби, па све до века! Амин." У наставку пише: "Ми смо молили и нашу руску браћу која су нас ослободила, да нас оставе под твојим крилима, јер смо чисти Срби. Они одговорише: свеједно, братко, свеједно, или Србин или Бугарин, бићете руска браћа; али ми не можемо бити ни Бугари ни Руси, и немамо за то времена. Зато те молимо узвишени владаоче, ослободи нас и саједини нас са нашом мајком Србијом. Ми ћемо Теби и Твом колену бити увек верни, као што бесмо некада својим краљевима Немањићима. Прими нас и ослободи нас од ових трипут проклетих Бугара, нећемо да будемо Бугари, чији је дух, изглед и језик од нашег различан. Ми смо овејани и прави Срби, славимо славу, певамо своје српске краљеве, говоримо српски, знамо од старине да смо Срби, како можемо дакле сада постати Бугари? Ми знамо да је наш свети краљ (Милутин) који је у Софији сахрањен Србин, да наш свети отац у Риму беше Србин, да све вароши, замци, цркве, манастири и старе гробнице у нашој земљи осташе од Срба. Ако хоћеш да изгубиш твој народ, унуке Немањића, онда нас остави Бугарима, који су још гори од Турака". Та молба се завршава речима: "Овако не можемо да живимо под Бугарима, нећемо да будемо Бугари, већ остајемо Срби, као што јесмо." Српска војска у рејону преко реке Тимока, који је заузела током рата 1877-1878. године нашла следеће стање: од 66 села, њих 21 била су српска, 13 српско-бугарска, 24 влашка и само 8 бугарских. Руски историчар, професор Московског универзитета А. А. Мајков је великим чланком у руском листу "Ново Време" фебруара 1878. године проговорио о проблематичној граници између Србије и Бугарске. Заступао је српску тезу са аргументима, да им по свему припада гранична линија од Видина, на Берковац, Софију и Серез (Сер) са тим градовима унутар ње. Покушао је Мајков да утиче на Русију, да не учини неправду Србима, тако што ће подржати бугарску интелигенцију са њеном "бугароманијом", из које се крије стратегија присвајања српских територија и побугарења становништва.

Преди да пишеш,научи се да пишеш грамотно.По-добре ще е!

Он умре

@@nothingtosay5917 Чакай какво ?

😂

Владимир Колев а бе видя сте много долен човек защо не си гледате вашата работа а говорите само глупости,

@@krasimiranikolova8792 Az sum svoboden da izrazq mnenieto si.Ako avtora na tozi klip ne iska da go vijda,moje da iztrie komentara ili da spre komentiraneto na daden klip.A sega molq ti da si gledash rabotata,i da ne se izkazvash nepodgotvena

Владимир Колев ти си гледай работата не знам какво мразиш в човека, просто тоя човек е видял много работи в живота а ти си горно нищо не си видял и затова за виждаш, но нямаш право да обиждаш хората ти не си господ та да съдиш хората, също сигорно и ти не си цвете за мириса не, затова нямаш право да говориш за хората глупости, затова държавата ни е стигнала до това дередже заради такива като тебе

@@krasimiranikolova8792 как какво мразим?мразим ЛАКОМИЯТА му и оправданията ,нелепите

Абе ти като си толкова остроумен що не знаеш да млъкнеш ! Човешки си прави готини на душата какво лошо прави

Братле теб къде ли те няма :D