Ne, zao mi je...

To je to za plakanje👍👍👍👍

Za medalju

Za muslimane je u principu: nemoguća podela između religije i politike... To je veoma važno razumeti, jer je to crta koja je - najkarakterističnija za islam…! Pokušaću da objasnim: stvar je u tome što iz tačke gledišta islama; svaki postupak muslimana, anđela, atoma, čini lično Gospod Bog - Alah…! Ali se javlja paradoksalni fenomen: da musliman pri tom sve mora činiti sam…? Zbog toga što Boga ima veoma mnogo, za ljudsku slobodu mesta skoro da ne ostaje ni najmanji delić slobode koju čovek ima - kao slobodu izbora, koja predstavlja jedinstveni instrument kojim se nešto može uraditi…? To je paradoks, ali on definiše celokupan pogled na svet kod … - svakog muslimana…! Sa jedne strane, musliman može učiniti neko delo, na primer - izvršiti teroristički napad, ili silovati Srpkinju u Sarajevu, LAGATI JAVNO, dati reč pa je pogaziti, i smatrati: da je to dobro delo…?! Zašto? Zato što je to učinio Alah - preko njega…! Međutim, on pri tom zna: da ne može očekivati pomoć od Alaha. Zašto? Zato što Alah sam sve čini, ne možeš ga moliti za nešto, jer si ti „marioneta”… ! To jest, imaš samo mali (neznatan…!) delić izbora…! ( Važno je pri tome, da samo Allaha slaviš…! I klanjaš…!) Omar Haijam je na tu temu odlično napisao: „Ne pitaju loptu igrači za dozvolu, da po polju leti gonjena udarcima…! Eto, tako se i mi “nosimo po polju ovog sveta”, gonjeni udarcima Alaha”…? Javlja se jako čudan pokušaj izgradnje Carstva Božijeg na zemlji bez Boga, koji zaista čini islam sličnim: SVIM TOTALITARNIM UREĐENJIMA, diktaturama, ali najviše: nacional-socijalizmu…( FAŠIZMU…! ) Uzgred, zanimljivo je da su islamske zemlje, veoma lako prihvatale fašizam…! Mnogo sadašnjih islamskih država su postale socijalističke. Libija,Sirija I Irak do nedavno, dok je Sadam Husein bio tamo na vlasti… ( Zato su odmah dospele na tapet Fašista i Islamista sveta I morale su biti vojno UNIŠTENE…! Jer je socijalizam suprotan učenju Kurana… ! A nacional-socijalizmu, to jest : fašizmu… - šerijat je mnogo približniji…! ) Mnogo islamskih zemalja sarađivalo je sa Sovjetskim Savezom, u vreme Staljina… Sarađivali su: ne zato što su dobijali oružje, već je postojala i neka zajednica u zajedničkoj ideologiji… - staljinističkog totalitarnog sistema…! Neophodno je reći : šta je islam…? Iz tačke gledišta islama: cela Zemlja (planeta) se deli na dva dela: zemlje mira i zemlje rata… “Zemlja mira” je zemlja : gde deluju zakoni šerijata. Te zemlje su “zemlje mira” , u kojima se svi ljudi potčinjavaju zakonima Alaha, a ljudi koji se ne potčinjavaju - zauzimaju određeni položaj. To jest, po šerijatu i Koranu, na kome je zasnovan šerijat; svi nevernici se dele u dve kategorije: mnogobošci i ljudi knjige. Mnogobošci su ljudi koji ne priznaju autoritet Svetog Pisma, ne poštuju Boga Tvorca, na primer: ateisti, budisti, hindusi, šamani - ko god bilo. Oni podležu nasilnom obraćenju u islam ili smrtnoj kazni. Treće varijante za njih nema. Ljudi Pisma - u Koranu navedeni kao: hrišćani, Judejci i zoroastrijanci - imaju pravo na postojanje. Daje se im pravo na život uz uslov da neće istupati protiv islama, neće ga kritikovati, neće propovedati i plaćaće niz poreza - džizu (porez na veru…) i pri tom će imati određena ograničenja: hrišćani moraju da nose krstove na leđima, žive u kućama koje nisu više od jednog sprata, nemaju prava da jašu konje. Bilo je i niz drugih ograničenja u vezi sa svakodnevnim životom. Džiza predstavlja uglavnom 80% zarade. ( Dakle: VERSKA DISKRIMINACIJA u odnosu na muslimane… !) Pri tom se, normalno, hrišćanin, kao građanin drugog reda, podvrgavao određenim pritiscima, ali mu je ipak život bio garantovan. To treba priznati objektivnosti radi. Ne može se govoriti da islam zahteva uništenje svih hrišćana, to ne bi bilo potpuno korektno…! Pri tom se na sve načine „stimuliše” prelazak hrišćanina čoveka u islam. Uzimajući u obzir da se ljudska sloboda mnogo ne ceni u islamu zbog veroučenja (o njima ćemo sada govoriti) iz toga proističe da svaki čovek i njegova sloboda, lako mogu biti slomljeni. Kako je rečeno u Koranu: „Njemu su se predali oni koji su i na nebesima i na zemlji, dobrovoljno i nevoljno, i Njemu ćete biti vraćeni” Ova reč „nevoljno“, označava odsustvo slobode, plen, ropstvo. ( nasilno!) Zbog toga postoji niz strašnih pretnji, kao na primer: ako hrišćanin u prisustvu dva muslimana izrazi želju da postane musliman - on se smatra muslimanom i svaki pokušaj da se kasnije odrekne dovodi do smrtne kazne. Jer se za napuštanje islama propisuje smrt ili doživotni zatvor. ( Apsolutno dokaz: da je islam: TOTALITARNO DRUŠTVO U KOJEM NEMA SLOBODE…!) Međutim, doživotni zatvor niko ne koristi, postojali su vrlo, vrlo retki slučajevi kada se koristilo doživotno zatvaranje. Najčešće se primenjivala smrtna kazna, koja se sprovodi i do danas. (Poslednji primer smrtne kazne za primanje hrišćanstva bio je u Saudijskoj Arabiji 2005. godine kada su kaznili hrišćanina sa Filipina.) U Jemenu su 2004. godine ubili muslimana koji je primio Pravoslavlje - Georgija. To su norme koje deluju i do danas u zemljama šerijata. ( Znači: Islam je TOTALITARNI SISTEM OGRANIČENJA SLOBODE… Koji je surov jednako kao I fašizam kada progoni ljude na načelima fašističke ideologije…! ) Drugi deo teritorije naše planete su:” Zemlje rata” . Zemlje rata dele se na dve grupe: Zemlje džihada i Zemlje primirja. Zemlje rata su zemlje: gde ne deluju zakoni šerijata, to jest, gde društvo nije uređeno po šerijatskim normama. Tu zemlju tako nazivaju jer: ta teritorija mora biti obraćena u islam…! Za to se pretpostavlja praksa sveštenog rata - džihada, koja ima nekoliko oblika. Veoma je važno zapamtiti: džihad ima formu misije - takozvani: mirni džihad. Misionarstvo muslimana se naziva džihadom. Pod džihadom se može podrazumevati i pravi rat i pogromi, trovanje protivničke vode…! Po sadanjem tumačenju niza muslimanskih autoriteta iz Saudijske Arabije, takozvanih vahabita, oblik džihada je i širenje narkotika…! Razumljivo je, naravno, zašto se heroin gaji pre svega u Avganistanu…! Širenje heroina se smatra: sredstvom za podrivanje protivnikovih sila. Kao i u svakom ratu - uništenje žive sile protivnika. To je čisto vojna taktika… Znači: proizvodimo DROGU za naše neprijatelje islama, da bismo ih lakše pokorili i sve ih preobratili - u islam…! U tom smilsu treba posmatrati i okupaciju srpskog KOSOVA…! Motiv je potpuno identičan…!

Da smo mi Srbi ostali u nezavisnoj BiH, vi i Hrvati bi nam uradili ono sto ste od 41-45. Referendum nije opravdanje ubijanju, ali referendum jeste uzrok rata. Skoro pola godine prije ovog snimka, KIaradzic je molio u skupstini da se urazume, a oni su mu se smijali oholo begovski...

vahidsinanovic Svaki komentar tzv. bošnjaka jasno potvrđuje da niste previše pametni.

ISTORIČAR SALIH SELIMOVIĆ ŠOKIRAO BiH: Mi, muslimani, smo SRBI i govorimo srpski jezik! Zbog čega je islamizacija tabu tema, o kojoj se vrlo malo govori i u Srbiji i u BiH, pa i u širim relacijama. - To je tako zato što je većina naših bosanskih muslimana srpskog porijekla i pravoslavne provenijencije. Znači, Srbi islamske veroispovesti. Ako bi to zvanično bilo prihvaćeno, bio bi uvećan srpski nacionalni korpus, što nije odgovaralo prvo ranijim okupatorima, zatim komunistima, a danas političarima i intelektualcima koji insistiraju na tome da su muslimani u Srbiji poseban narod. Takvo rešenje nije odgovaralo ni stranom faktoru s imperijalnim ambicijama prema srpskim zemljama. Oni su nastojali da rascepkaju srpski nacionalni prostor radi lakšeg otimanja teritorije. Precizni popisi iz 15, 16. i u prvoj polovini 17. veka apsolutno jasno govore o sporoj i najviše individualnoj pojavi islamizacije. I ti prvi konvertiti bili su muslimani u prvom ili drugom koljenu. Često su popisivani kao sinovi Abdulaha, odnosno rabovi Božji, kako bi prikrili hrišćansko poreklo očeva. Mada, bilo je i onih koji su popisivani s turskim ili arapskim imenom, a zadržali su očevo srpsko ime. Ogromna većina popisanih uživalaca i posednika baština su hrišćani sa srpskim imenima. Pored petovekovne vladavine Osmanlija, naši muslimani su ljubomorno i uporno čuvali svoj maternji jezik kojim su govorila i njihova dojučerašnja braća pravoslavci. I oni koji su se uzdigli na najviše državne, vojne i druge položaje u Osmanskoj imperiji uvek su sa svojim sunarodnicima razgovarali i dopisivali se na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, poznatim kao bosančica.PONOVO SE OGLASIO ISTORIČAR SELIMOVIĆ: Turci su ismevali Srbe muslimane, Bošnjak znači praznoglav, glup! Osim jezika i pisma, naši muslimani sačuvali su i mnoge hrišćanske i prethrišćanske tradicije sve do današnjih dana. Nikada muslimani iz svoje svesti nisu izbacili Božić, Savindan, Vaskrs, Mladence, Đurđevdan, Ilindan, Mitrovdan. Prilikom terenskih istraživanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni, Polimlju i Bihoru, bio sam frapiran koliko su stariji muslimani, posebno žene, vodili računa o tim hrišćanskim praznicima. Samo da navedem primer praznovanja i saborovanja na Svetog Arhanđela kod manastira u Kumanici na Limu. U ta dva dana, koliko traje saborovanje, skoro trećina ogromne mase naroda su muslimani, i to ne samo iz bliže okoline. Svi se mole i traže lek i duševni mir. Na Pešteru je najveći narodni sabor i teferič 2. avgusta, odnosno na Ilindan, kojeg naši muslimani nazivaju - Aliđun. Istaknuti muslimani koji su se deklarisali kao Srbi. Karakterističan je primer Omer-bega Sulejmanpašića Despotovića. Austrougarske vlasti mu nisu mogle ništa drugo, već su ga proglasile ludim. Kada je izbio Prvi svetski rat, te iste vlasti uhapsile su svih 139 učenika muslimana u mostarskoj gimnaziji. Samo su puštani oni koji su se izjasnili da su Hrvati, ali velika većina se izjasnila da su Srbi. To su Derviš-beg Ljubović, Omer-beg Sulejmanpašić Despotović, Mehmed Kurt, Salih Karabegović, Salih Kazazović, Ali-Riza Dautović, Avdo Karabegović Hasanbegov, Avdo Karabegović Zvornički, Osman Đikić i njegova sestra Hatidža, Smail-aga Ćemalović, Ibrahim Hadžiomerović, Ali Fehim Džabić, Asim Šeremet, Muhamed Mehmedbašić, Mustafa Golubić, Hasan Rebac, Šukrija Kurtović, Uzeiraga Hadžihasanović, Hamid Kukić, Mustafa Mulalić, Rešad Kurtagić, Derviš Šećerkadić, Mujo Pašić, Hasan Brkić, Osman Karabegović, Džemal i Šukrija Bijedić, Šefket Maglajlić, Midhat Muratbegović, Skender Kulenović, Omer, Avdo i Hamza Humo, Ćamil Sijarić, Derviš Sušić, Meša Selimović, Alija Konjhodžić, Ismet Pupovac, Emir Kusturica, Dževad Galijašević, Amir Čamdžić, Mehmedalija Nuhić i mnogi drugi.