Zorana ume tako dobro da prenese svoj entuzijazam da ne mogu da dočekam da čitam “Korekcije”! A i ovaj video sam jedva dočekala. Format u stilu vloga je pun pogodak!

Pročitala sam Pjuriti upravo i sad se spremam da počnem Korekcije... Ovim izlaganjima o Frenzenu i njegovim delima si me potpuno opčinila pa sad jurim njegove knjige... Beskrajno hvala! Pjuriti mi je bila super, toliko likova medjusobno povezanih a opet opterećeni nekim svojim problemima .. Radujem se ovoj knjizi!

Ja mislim da se ni sa jednom knjigom nisam tako mučila kao sa " Korekcijama". Predosadna

Sjajno!!! Ovaj vid vloga je odličan, ja bih rado da vidim još ovih interaktivnih komentara u toku čitanja knjiga! Ova knjiga mi je inače jedna od top 10, ikad pročitanih knjiga. Dok nisam pročitala Korekcije, mislila sam da nema boljeg modernog pisca od TC Boyla, ali Franzen ga je prevazišao. Ako Zorana čita komentare, baš bi me zanimalo da li je čitala TC Boyla i šta misli o njemu :) Hvala za super kanal!

Napokon jedan duzi video ovo je super uradjeno

Uzela bas danas iz biblioteke jer zavrsavam Pjuriti koja je odlicna knjiga!

Obožavam Zoranina izlaganja,u svakom ima nešto što me navede da pročitam knjigu,ili knjige,ili me čak podseti na knjige koje sam davno čitala. Odličan način opisa knjiga

Sjajan video! 👏

Zoranu bih mogla satima da slušam. Odličan video Imam poverenje u vaš izbor i nisam pročitala knjigu koju sam izabrala ovim putem, a da sam bila razočarana. Bravooooo

Meni je zanimljiv ovaj novi format, podsjetio sam se ove odlicne knjige :) Drago mi je da ima neko jos vise odusevljen knjigom :D druge njegove knjige su isto dobre, ali nisu bas nivo Korekcija. Pjuriti je odlicna knjiga, dosta dobro opisuje moderni svijet. Takodje njegov izvorni Engleski je prilicno lijep i tezak, mada nisam bas ekspert da sudim.

Frenzenova "Sloboda" je isto genijalna.

Unpopular opinion: "Korekcije" sam kupila iste godine kad je knjiga i objavljena, 2001. na nekom sajmu knjiga i puna entuzijazma počela čitati ali... dalje od prvih 50 str. nisam otisla. Pokušavala sam se vratiti u par navrata, ali ne ide.. Eto, to je jedna knjiga koju sam (trajno) odložila.

Odličan video. Zorana je pričajući o knjizi (prema mom mišljenju) i objasnila odakle potreba za ovakvim videoom. Ako je za čitanje nečega potrebno aktivirati sve moždane vijuge i posmatrati stvari mnogo dublje nego što su one prikazane, ne može a da se ne “podvuče”, ne može a da se ne osvrneš posle par pročitanih delova. Treće, meni lično, puno više prija ovakva obična, ni malo stroga atmosfera u kojoj Zorana govori o knjizi. Iz par razloga ću je uzeti u ruke samo kada budem znala da ću za nju imati vremena. Razlozi su: - Mnogo poštujem kada se kroz “naizgled” nebitne stvari stvara slika o likovima. - Pisac koji vam pruži šansu da nedelju dana nakon čitanje razmišljate o njegovom delu, umetnik je. - Zorana je dočarala, čak i preko videa, kako se osećala dok je čitala. Bila je zadovoljna, nadahnuta i inspirisana. Dakle, knjiga da se utefteri i kupovina obavi. 😁

Sjajno. Cestitam na jos jednom odlicnom videu. Meni su se Korekcije dopale, takodje. Iskreno, dopala mi se i Pjuriti, ali ipak malo manje od Korekcija. I da, eye-roll na 2:17 me je od srca nasmejao :) Puno pozdrava. Preprucujem Umberta Eka - Ime ruze

Voleo bih da čujem koji su Vam omiljeni Ljosini romani?

Pred polovinu vloga, dakle, nakon prvog retroaktivnog "uključenja" iz sobe , pomislio sam kako je Zorana odatle naročito cool i spontana . A onda se kasnije, u drugom delu iz sobe, izvinila upravo zbog tih 'spontanih momenata' Hoću da kažem, baš taj suplement nam je približava , jer deluje kao kada ortak govori uživo sa svom onom spontanom pristrasnošću i pouzdanim znanjem. Tako je barem na mene uticalo njeno neskriveno oduševljenje, i iako je ovaj dosadašnji pristup (super producirani snimci, scena iza itd) i nastup (sve Zoranine transformacije) sasvim dobar, mislim da je upravo ovaj , nestrpljivi, 'nepripremljeni' deo naročito kul jer tako dodatno utiče na potencijalnog čitaoca. Knjigu sam naručio, ali ću prvo čitati Pjuriti ili Slobodu. Takođe, gutao sam ovih dana intervjue i jako me interesuje i Foster Wallace, Frenzenov blizak, pokojni prijatelj i isto tako , preintelektualni tip , pisac tada veoma popularnog romana Infinite Jest. I to bi trebalo da bude uskoro kod nas. Kažu da je prevedeni roman u pripremi.

Na tragu onoga što je u videu istaknuto kao kvalitetno, po samoj formalnoj organizaciji Frenzenovih "Korekcija" i njenoj izvedbi, na posve klasičnom, realističnom planu (za koga je Kiš iz perspektive postmodernog shvatanja književnosti tvrdio da najviše preti jasnoj i lako otkrivljivoj banalnosti, upravo zbog toga što je, u prvom redu, najkorišćeniji u istoriji književnosti, potom, posledično, zbog toga što je potrebna neverovatna umešnost da bi se van te korišćenosti, koja se pri odabiranju te tehnike uočava kao izuzetna stvarnost, kazalo nešto što bi (uzmimo formulaciju sa zadrškom, ili, bolje, ironičnim otklonom) spadalo u domen originalnosti), dakle, ono što je kao umešno određenoi istaknuto u recenziji Frenzenovih "Korekcija" navelo me je na to da vam preporučim jedan domaći roman, iz pera Aleksandra Tišme, pod nazivom "Vere i zavere". Postavićemo samo jedno pitanje (kao ilustraciju onoga što je srž romana kao takvog) - koliko je malo neophodno da bismo se na posve destruktivan način uvereli u promašenost sopstvenog života i večnu sebičnost koja iz nas neprekidno izvire; možemo li da se odbranimo od nas, ili se, naposletku, jungovski rečeno, srećemo sa Senkom; da li se sve vere slamaju; da li zaslužujemo da shvatimo da smo obmanuti i naivni (kako kaže Njegoš, parafraziraću, šta je čovek do slabo živinče - profesor Jerotić voleo je da ističe tu Njegoševu formulaciju, pa eto prilike da se, kako je on takođe voleo da kaže, i njega setimo); šta smo mi i da li smo zaista toliko užasni (na sva pitanja se odgovor, na žalost zna, ali se o tome mora pisati; kako sam Tišma u zapisuje u svom dnevniku, početkom 1961. godine - "Treba pisati o suštinskim pitanjima, ili ne pisati ništa". Odakle tako visok zahtev, zapitaćemo se. Ili nećemo, ako pročitamo knjigu)? Šta je, postavlja se opet pitanje, povod za ovakvu duboku zapitanost i za ovakav slom pred samin sobom, za sve ono što, naposletku, knjiga razlučuje. Naravno, ništa drugo nego čista banalnost. Prodaja stana. Evo prve rečenice iz romana, da se uverimo i sami - "Poziv na kupovinu ili zamenu stana, kao pogrešno bačeno seme, pada na neplodno, glibavo tle". Ne želeći da govorim o kvalitetu tehničke izvedbe romana, smatrao sam da je dovoljno kazati da je on, po mom intimnom čitalačkom doživljaju, za mene bio mnogo dublje i potresnije iskustvo nego Frenzenove "Korekcije". Ako bi taj moj intimni doživljaj, u šta ne verujem, mogao imati ikakvu ulogu u kvalitativnom određenju ovog dela, mogu za kraj kazati da je ovo moja omiljena knjiga. Tako da, Aleksandar Tišma i "Vere i zavere". Prijatno čitanje želim ♥️😊

Ovo da se isprate bookvalisti :)