Oduvek sam mislio kako bi bilo korisno, i lekovito, ako bi novine na prvoj strani imale rubriku “Nešto lepo” - pa da se odupru onom nasrtaju ružnih, groznih vesti - ovolikim slovima, da te uplaše - o ratovima, o poplavama, zemljotresima, pogibijama, zločinima; i šta je rekla, tojest “izjavila”, ova ili ona budalčina - jer oni, znate, ne govore kao ljudi, oni “izjavljuju”, većinom gluposti i budalaštine. Predlagao sam “Nešto lepo” nekim mojim prijateljima, urednicima i novinarima - neće. Odgovarali mi uvek istim tupavim vicem. Nije, vele, nikakva vest: pas ujeo čoveka, nego je vest: čovek ujeo psa! Čista glupost! Ama, ljudi, zar je vest samo kad neko nekoga ujede?
Zar ne bi bilo mnogo lepše da umesto: “Juče, posle duge i teške bolesti, preminuo Taj i Taj, Bog da mu dušu prosti” pročitamo: “Danas je, u zdravlju i veselju, okružen prijateljima i rodbinom, gospodin Taj i Taj napunio sto godina.” To je vest!