Profesor doktor Dragan Sagić, naš uvaženi radiolog, u Puls kardiološkom centru govorio je o bolestima karotida i njihovom lečenju.
Endovaskularno lečenje karotidne bolesti je puno rasprostranjeno u Evropi a radi se dosta i kod nas. Ali treba biti svestan i ograničenja. To su anatomska ograničenja i stanje plakova. Kod ulcerisanih plakova i kod izraženih tortoziteta i krivina na karotidnim arterijama, pokazale su studije da je bolje raditi hirurgiju. Kod pacijenta starijeg životnog doba, preko 75 godina starosti takođe je hirurgija ta koja daje manje komplikacija od endovaskularnih procedura.
Endosvaskularne intervencije su zgodne jer se rade radijalnim pristupom iz ruke ili iz prepone, brze su, pacijent je sudran već mobilan dok kod hirurgije pacijent ostaje duže u bolnici i skuplji su troškovi lečenja.
Kod tih intervencija se obavezno radi sa protekcijom od distalne embolizacije od pomeranja plakova u mozak. Da bi se sprečile te embolijske komplikacije pre nego što priđemo stentom i karotidnim balonom, stavlja se filter (postoji nekoliko tipova) koji stoji sve vreme tokom intervencije. Kada se završi procedura taj filter se zatvori i izvuče napolje. Mnoge ustanove ne koriste ovakav filter, međutim na mnogim kongresima svi, pogotovo američke kolege insistiraju na korišćenju filtera zbog komplikacija.
Što se tiče preponskog pristupa, on nije problematičan, zato što posle punkcije i završene intervencije možemo da stavljamo posebne zatvarače u preponsku arteriju. Pacijent je već mobilan posle dva sata, ne mora da ostaje u postelji.
Kada je bolje raditi karotidni stent u odnosu na hirurgiju?
Ukoliko imamo visoku račvu ili je neko suženje gore distalnije u odnosu na ugao vilice tj. mandibule hirurški nedostupna regija, kod pacijenata koji su već operisani pa imaju suženje krvnog suda. U tim slučajevima je prednost karotidnog stenta. Takođe kod plakova koji nisu nestabilni, nisu ulcerisani nego su fibrozni, glatki plakovi i nema velikih krivina na karotidnoj arteriji, svi ti pacijenti mogu da dobiju stent. Procenat restenoza nakon stentiranja nije veliki.
Kod hirurških restenoza je teško proceniti jer je procenat različit od studije do studije. Zavisi koliko je pacijent star, da li je imao prethodno neki nalaz, nije isto kada se radi opsežnija intervencija pa dođe do restenoze ili je bila kratka lezija kada operišu hirurzi. Puno faktora utiče na to da li će doći do restenoze ili ne kada su u pitanju hirurške restenoze. Karotidno stentiranje i hirurgija su dve metode koje se uzajamno dopunjavaju i mi donosimo odluke da li raditi stenitanje, hirurgiju ili ništa kada je moguća medikamentna terapija. Te odluke donose zajednički kardiolog, neurolog, hirurg i radiolog. To je veoma bitan timski rad u odluci šta dalje.
Kontakt:
+381117555000
info@pulskardioloskicentar
www.pulskardioloskicentar.rs
Copyright © 2021 by Pulse Cardiology Center All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, distributed, or transmitted in any form or by any means, including photocopying, recording, or other electronic or mechanical methods, without the prior written permission of the publisher. For permission requests, write to the publisher at the address above.