Većina ribolovaca štuku počinje da lovi tek sredinom jeseni, a ima i onih koji na tu atraktivnu grabljivicu kreću tek pošto na stajaćim i sporotekućim vodama nakon prvih mrazeva padne trava. Svi oni, međutim, gube iz vida da se štuka hrani tokom cele godine, a naročito krajem leta i početkom jeseni, kada se uveliko sprema za skori zimski »post«, tokom kojeg će teže dolaziti do plena.
Tokom septembra, na mnogim barama, mrtvajama, starim rečnim koritima i sličnim, plićim stajaćim vodama površinska vegetacija, koja je čitavog leta otežavala ili čak onemogućavala ribolov, počinje da se povlači, što otvara široke mogućnosti varaličarima voljnim da eksperimentišu.
Sada na takvim terenima treba koristiti veštačke mamce koji mogu da se vode plitko, ponekad i u svega tridesetak centimetara vode, poput leptira bez otežanja (npr. Mepps Lusox), laganih kašika ili pravih »površinaca«, kao što su recimo zare. Dublja mesta možemo pretražiti velikim šedovima montiranim na sistem od odgovarajuće džig udice sa malom olovnom glavom (npr. 3-5 grama) i dodatnom trokrakom, dok na lokacijama sa mnogo granja, drezge i lokvanja možemo loviti i većim silikoncima na tzv. nezakačivim, tj. sakrivenim vorm udicama.
Video koji ovde možete da pogledate bavi se ovom zanimljivom i uvek aktuelnom temom, a o svemu tome priča Aleksandar Ledenčan.